www.pepeljuga21veka.org.rs-Čarolija - Pepeljuga 21. Veka i Prijatelji

Ако је ово Ваша прва посета, обавезно погледајте Често Постављана Питања кликом на линк ЧПП. Да би сте постављали или одговарали на теме морате бити регистровани, односно пријављени. Кликните на линк Региструј се за наставак.


Реч о Врачарама

Уредник: zoxyf

Marija
Поруке: 517
Придружен: 16 Нов 2009, 21:43
Контакт:

Реч о Врачарама

Непрочитана порукаод Marija » 05 Мај 2010, 08:46

Rec O vracarama
Za vreme Rimske drzave i njihove neznabozacke vladavine,Vracari i Gatari bili su glavne verske vodje naroda.Oni su bili posrednici izmedju satane i naroda,razgovarali su sa demonima i narodu demonska naredjenja prenosili,narod ucili da ih postuju i da im se mole kao pravim bogovima.
dolaskom Hristovim na Zemlju,drzava Rimska i idolopoklonstvo propalo je.Sada je vera Hristova i crkva Njegova najmocnija drzava na svetu,svi hriscani sluze pravom Bogu umesto laznim idolima i demonima.
No na zalost,medju krstenima nalaze se demonijaci i idolopoklonici koji prizivaju besove i sa njima razgovaraju i narodu malovernom gataju,proricu sudbine i upucuju narod da sluzi demonima.A to su Gatari i Vracari,ima ih i medju ljudima i medju zenama.
Dolaze nam nepoznata lica po manastirima po uputstvu prokletih Gatara i Vracara,donose neke darove,pale mnoge svece i zahtevaju neke molitve koje i ne postoje.Zatim po naredjenju satane obilaze crkve i manastire onoliko koliko im Gatari narede.U nase dane znamo za dva Vracara,jedan je u okolini Krusevca a drugi u okolini Lazarevca,i jedna vrracara iz Svilajnca,a ima ih i nepoznatih.Tri vracare su nedavno umrle.Jedna je poludela,zatvorili su je u jedno odeljenje i u ludilu je htela da izadje napolje,pa posto nije mogla,ona je grebala zidove i sav malter sa zida skinula,tu je svoju pogan jela,i u ludilu zivot zavrsila.
Druga je umrla mirno ali joj se lice po smrti pretvorilo u demonsko.Porasli su joj brkovi i brada a lice nagrdjeno,da je bilo strasno na opelu gledati je.Neki su zivcano poboleli posle opela,jer nisu mogli da izdrze gledajuci djavolsko lice vracarino.
Trecoj na opelu sav narod je gledao kako joj mrtvoj iz usta tece mleko i kajmak sto je narodu vracanjem oduzimala ili kvarila tudje mleko i sir.
Pa se cudim nerazumnom narodu zasto takvim dolaze na opelo te se grese.Kad ih nisu mogli usavetovati za zivota da se ostave djavolskog zanata zasto im posle dolaze na opelo da da mole Boga da djavole primi u raj.Na taj nacin i svestenici i narod hule na Boga i grese svoje duse sto mole Boga za one od kojih Bog okrece svoje lice,jer je gatanje i vracanje hula na Duha svetoga i taj se greh ne oprasta osim osim ako su ga za zivota okajali i ispovedili.Svuda gde se vera ne propoveda tako se pojavljuje vera u djavole i njihovu moc.Zato treba Gospoda propovedati,a nepravedne kaznjavati strogo.
Shi-Arhimandrit Gavrilo Raletinacki

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Rec o Vracarama

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 05 Мај 2010, 12:52

На Б92 је ишао серијал под називом Паранормална Србија, где је било речи о томе.
Једа осврт је био на Вучак место код Смедерево, где је била видовита Борка. Тренутно се води само испитивање, а народ долази и даље.
Моје комшије су тамо ишле, на жалост смо се и мама и ја изненадиле, колико је деда из те куће био упоран да се све што је та жена казала испуни, ма колико то било невероватно шта се тражи.
Када сам чула од мајке двоје деце да је узета земља са гроба, као требао је бити непознат и да се то стављало у воду да сви пију у кући, укључујући и децу,остале смо затечене.
Не видим неког напредка у тој кући, али Богу хвала деца су добро то ми је најважније.
И дан данас се стресем када само помислим , да је за испуњење неких жеља, одрасла особа била спремна да својој деци да тако нешто попију.
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Rec o Vracarama

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 05 Мај 2010, 13:01

Може се надовезати на тему

Патријарх Павле о посту и причешћивању


Шта за духовни живот хришћанина значи св. Причешће јасно је из те речи самога Господа: "Ја сам живи Хлеб који је сишао с неба. Ко једе од овога Хлеба живеће вечно... Ако не једете тела Сина човечијег и не пијете крви његове, живота нећете имати у себи. Ко једе Тело моје и пије Крв моју има живот вечни и ја ћу га васкрснути у последњи дан. Јер је моје Тело право јело и Крв моја право пиће." Из потпуне вере у ове речи Господње, први су хришћани журили св. Причешћу не по неком наређењу, него непосредно из осећања да без Њега не могу духовно живети, управо онако као што човек не дише по наређењу, него спонтано, осећајући да се без ваздуха гуши и да умире. Одлазили су свагда недељом и празником на св. Литургију и на ђаконов позив - "са страхом Божјим и вером приступите!" сви су у реду, прилазили и причешћивали се. Они су притом потпуно осећали да приступају најдубљој тајни наше вере и највећем дару Божијег милосрђа, па су се трудили да Свесветном и Пречистом Богу, у св. Причешћу, прилазе у чистоти и светости срца и душе. Звали су се "свети" и заиста су били свети; чували су се од сваког греха, јер су знали да "ко чини грех, роб је греху", да грех окреће човека на правац који води супротно од Бога, прља душу и чини је неспособном за св. Причешће. Онај ко би ипак пао у грех, одмах се дизао, исповешћу чистио душу од њега да не би у нечистоти примио св. Причешће: "Јер, који недостојно једе и пије ( Хлеб и Чашу Господњу ) суд себи једе и пије, не разликујући Тела и Крви Господње."У исто време, хришћани су свето држали и установу поста, знајући да је пост божанска установа, јер је још у Старом Завету Бог наредио пост као "наредбу вечну". У Новом Завету је сам Господ Исус Христос постио и рекао да ће Његови ученици постити. Постили су Апостоли и сви Свети... Пост су држали у одређено време ради потребе поста, а причешћивали се ради потребе причешћа стално, како за време поста тако и за време мрса; у посту се постило и причешћивало, у мрсу се мрсило и причешћивало, онако као што данас чине свештеници. Првобитно није било неке посебне припреме за Причешће, нити је пост сматран за једно од средстава за њега. За причешће се припремало целокупним животом, држањем свих Божјих заповести и чувањем од сваког греха.
Тако су поступали и свештеници и верници у хришћанској Цркви за читаво време прогона, за првих 300 година, док су у њу ступали само они који су из чврсте вере у Царство небесно били спремни на све тешкоће да би га задобили. Морални живот хришћана тада је био на великој висини. Но, када је дошла слобода, под царем Константином, 313. године, Цркви су почели прилазити и они који у њој нису тражили и нашли "благо скривено у пољу" и који нису били спремни да све даду да би купили то поље... Стога се ниво моралног живота хришћана у многоме снижава. Светом причешћу многи приступају и тада редовно, али без озбиљог старања да за Њега буду што достојнији. Други, пак, почињу свој редован прилазак св. Чаши да одлажу, са изговорм да желе да се што боље припреме. Али борбу за очишћење своје душе нису водили стално, него повремено, само неколико дана пре Причешћа.Но, и то им је падало тешко , па су све чешће одлагали припрему и само причешћивање, док нису спали на то да се причешћују само четири пута годишње или још ређе.
Због оних првих, Црква је, по речима св. Јована Златоуста, и установила 40 - дневни пост пред Божић и Васкрс: Приметивши штету која долази од немарног поступања, Оци одредише 40 дана... да би смо сви ми, очистивши пажљиво у ове дане молитвама, милостињом, постом, свеноћним бдењем, сузама, тако приступили св. Причешћу чисте савести, колико је то могуће." Оне друге, пак, св. Отац опомиње да се морају трудити не повремено, пред само Причешће, него да им ваља да стално живе тако да му чисте савести могу редовно приступати. На питање "којима треба дати за право, онима који се ретко причешћују, или онима који то чине често", он одговара: "Ни једнима ни другима, него онима који се причешћују са чистом савешћу, чистим срцем и беспрекорним животом. Такви нека пристају свагда. А који нису такви - ниједанпут. Зато што они на себе навлаче суд, осуду, казну и муке."Но од свих средстава чишћења душе за овај најприснији сусрет и за сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: "Јеси ли постио?" и , кад чују потврдан одговор, рећи ће: "Приступи! " Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то - да ли овај зна чему приступа и зашто, и то - зна ли Символ вере и основне молитве, и да су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да можда нису блудници; а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи никакве амајлије, или да можда не врши побачај... А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање св. Писма и богомислије онога ко жели да се причести, и да не говоримо.Против оваквог механичког приступа св. Причешћу, у православном свету свештеници - пастири интезивно настоје на томе да се верни што чешће , по могућству на свакој Литургији причешћују, спремајући се за то сталним бдењем над својом душом. Познајући добро духовно стање сваког појединачног члана своје пастве, једнима саветују да се причешћују више пута у току поста, другима да то чине и у време мрса, при чему некима да посте два - три дана некима седам дана, а некима да се причешћују стално и без поста... Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања св. Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију, и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се сачувати сваке крајности и једностраности.
Патријарх српски Г. Павле
Преузето са сајта Српске православне цркве
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

Marija
Поруке: 517
Придружен: 16 Нов 2009, 21:43
Контакт:

Re: Rec o Vracarama

Непрочитана порукаод Marija » 18 Јун 2010, 09:51

УРОКЉИВО ОКО - УТИЦАЈ ЗЛИХ МИСЛИ
'' Опасни српски обичаји ''

Српска традиција позната је по многим добрим стварима, али у склопу фолклора добијамо и ''нуспојаве'', као што су српски народни обичаји везани за гатање , гледање у шољу , карте, пасуљ и још многе безумне ствари. Модерна верзија ових штетних обичаја су пасијанс, тарот, астрологија, ''саливање страве'', и једнако су погубни као и друга гатања. Суштина код свих ових набројаних радњи, је у томе што се призивају зли духови помоћу којих се треба ''сазнати'' та увек неизвесна будућност. Српско маловерје и примитиван дух –који се ,некако, на чудан начин, провлачио поколењима Срба , никако да ''отпадне'' од наше лозе, и коначно је пусти да здраво расте, и доноси добре и здраве плодове. Корен ових зала налази се у нашој неинформисаности, а за то ,наравно, постоје и кривци.
Сви они, и гатаре, и исцелитељи, и екстрасенси, и астролози-што они не говоре сами за себе – добијају своју чаробњачку вештину из једне базе, на чијим вратима је написано ,, Ад''.

Препорука мајкама је да уместо ,, црвених кончића '– против урока'' и сличних ,, амајлија'' , воде децу у Цркву, и што чешце их причешћују, и моле се за њих. Цена ,, исцелења'' које деца добијају код гатара је велика, јер привидним спољашњим исцељењем од неке болести, дете потпада под власт злог духа који се раније или касније појављује у његовом животу, и узрокује страст ка безакоњу, злоби, разврату, и пијанству. Каже се и да се мајке морају чувати од разврата тела, језика и очију, а што савремене мајке ''хришћанке'' не желе да чују, а ни да сазнају, тврдећи како им је све то дозвољено и не виде нажалост, у томе ништа лоше, а зна се ко испашта!
Урокљиво око

Један од најважнијих аспеката врачарске парксе је урок или урокљиво око. По предању Православне Цркве, појава ,,урокљивог ока‚‚ тј. врачање очима, узима се веома озбиљно, као дејство демонске силе, која делује преко оних који јој служе. У том смислу, врше се молитве радње над дететом које се крштава. Урокљиво око може бити стварни узрок духовне и физичке слабости. Преподобни Амвросије Оптински каже да : ,,од урокљивог ока, љубоморе и зависти, и од невидљивих духова моли свештеник за спас породиље и новорођенчади...‚‚
У раду '' Реч живота'' , духовника Александра Сантајева каже се: ,, Људско око је проводник светлости, коју зрачи срце. То што излази из срца, изражавају и, делимично, репродукују очи и са своје стране упућују к срцу. У контексту тога што нам Свето Писмо поручује, урок представља мрачну мржњу, која се налази у злом срцу – или по његовој злоби и греховном разврату, налазећи се због тога под утицајем ђавола, или намеран утицај служитеља таме. Како говори Тајновидац, свети апостол Јован Богослов: ,, А који мрзи брата својега, у тами је, и у тами ходи, и не зна куда иде, јер му тама заслијепи очи''.
Човекова мржња је стварна сила, незасита пожуда која се пројављује кроз своје посреднике ; остварујући се посредством болести, несреће, врачања за смрт, помрачења разума... Нема и не може бити ,,добрих'' магова, ,,белих'' односно добрих по опредељењу, јер и на пропаст.
Деца су дар од Бога, који морамо волети и чувати.
Др Татјана Ђорђевић
( Текст објављен у Сведоку, од 29.01.2008.г. )
Да ли је сада јасно како сва та гледања и слушања сатанске музике и филмова ''немају утицај на хришћанке'', како оне себе воле да оправдају!

Marija
Поруке: 517
Придружен: 16 Нов 2009, 21:43
Контакт:

Re: Rec o Vracarama

Непрочитана порукаод Marija » 18 Јун 2010, 10:36

ФАКИРЕВО ЧУДО И ИСУСОВА МОЛИТВА

Човек који је написао ово сведочанство је један од многих мученика атеистичког режима у СССР, који је остварио блиставу каријеру као капетан брода. Он се бавио окултизмом и био је издавач часописа за окултизам "Ребус". Пошто је био спасен од бродолома чудом светог Серафима Саровског, ишао је на поклонство саровском чудотворцу и тамо се одрекао своје земаљске каријере и својих веза са окултистима, поставши монах. После рукоположења у чин свештеномонаха, служио је као мисионар у Кини, Индији и Тибету. Био је свештеник при разним руским (царским) амбасадама, а био је и игуман у неколико манастира. После 1914. године живео је у Печерској Лаври у Кијеву, где је служио као духовник младим људима који су долазили да питају о утицају окултизма у савременој Русији. Године 1924, месец дана после посете извесног Тухолкса, писца књиге "Црна магија", био је убијен у својој ћелији руком "непознатих лица"... Мисли се да је то била освета тамних сила окултизма.

Једног чудесног тропског јутра, наш брод је секао таласе Индијског океана, приближавајући се острву Цејлон (Шри Ланка). На палуби су били путници, углавном Енглези, са својим породицама, одушевљени дивним призором очаравајућег острва, пуног тајанства... иако је острво било још веома далеко, опојни мирис цветова обавијао је, са сваким налетом поветарца, цео брод. Већ је било видно пристаниште у зеленилу палми, са шароликим светом који је чекао на кеју... Видео се град Коломбо.

Брод се зауставио да узме угаљ, тако да су путници имали времена да сиђу на обалу. Дан је био тако топао да су осам људи, урачунавши ту и жене, коју је водио пуковник Елиот, кренула је у град Коломбо, већ добро познат пуковнику. Он је предложио: "Даме и господо, желите ли да посетимо једног овдашњег мађионичара—факира? Он живи у околини града." Сви прихватише пуковников предлог са одушевљењем. Било је већ вече, када смо стигли на један мали пропланак у џунгли, где се налазила колиба и покрај ње горела је мала ватра. Ту је седео, скрштених ногу, мршави старац са турбаном на глави, непомично зурећи у правцу ватре... Упркос нашем бучном доласку, старац је наставио да седи непомично, ни најмање не марећи за нас. Однекуд из мрака појавио се младић и нешто тихо запитао пуковника. Он је наместио столице за нашу групу у полукруг око ватре. Подигао се мирисави дим. Стари факир је и даље седео у истом положају. Месечина је дала свему фантастичне облике. Нехотице, сви су заћутали, ишчекујући шта ће се догодити.

"Погледајте дрво!" — викала је узбуђено госпођица Марија. Сви смо уперили поглед на дрво испред којега је седео факир. Оно је губило свој облик под трептањем чудне светлости, јаче од месечине. Ускоро се и таласаста површина мора такође променила под изливом светлости. Небо је постало плаво... У даљини, на мору, појавио се бели брод. На наше чуђење, ми смо препознали свој брод који се приближавао граду Коломбу. И што је најчудније, ми смо на палуби брода препознали сами себе. Треба да знате да се то десило пре појаве кинематографије, тако да нико није могао овако нешто ни замислити. Свако је видео самог себе на палуби брода, како разговара и смеје се са другима. Ја сам чак видео и нашу маскоту, вољену мајмуницу Нели, како једе банане. Свако од нашег друштва био је веома узбуђен, гледајући овај призор.

А ја сам потпуно заборавио да сам ја монах и свештеник, и мислио сам да овај спектакл нема везе са мојим чином. Омађијаност је била тако моћна да су и мој ум и моје срце били ућуткани. Моје срце је почело болно да лупа као на узбуну. Нагло сам се освестио. Целим мојим бићем овладао је страх...

Усне моје почеле су да изговарају молитву: "Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога!" Одмах сам осетио олакшање, као да су неки мистериозни ланци спали с мене. Моја молитва је постала усредоточенија и њоме се моја душа повратила. Кад сам погледао на факирово дрво, она светла измаглица је нестала. Видео сам само светлост месечине и факира како укочено седи покрај ватре. Међутим, моји сапутници и даље су били хипнотисани факиревом сликом на мору.

Но, нешто се очигледно догађало са факирем. Он се искривио на страну. Младић је притрчао збуњено. Сеанса је на пречац прекинута.

Дубоко узбуђени овим призором, моји пријатељи живо су размењивали своје утиске, не знајући зашто је ово привиђење нагло пресечено. Младић је ово протумачио исцрпљеношћу факира, који је и даље седео нагнуте главе, не обраћајући пажњу на присутне.

Факир је био награђен богатом напојницом, коју му је младић сакупио од захвалних гледалаца овога "чуда". Моји пријатељи су кренули назад у град. Ја сам се нехотице осврнуо — и задрхтао сам од непријатног осећања. Мој поглед се укрстио са погледом факира. Он је био пун мржње. То је трајало само трен, па је опет заузео уобичајени укочен став мира. Ипак, тај ледени поглед отворио ми је заувек очи да увидим чијом моћи је било произведено ово "чудо".

Далекоисточна "духовност" не ограничава се само на овакве медијумске "трикове" оваквих факира... Ми ћемо, у следећем поглављу, видети неке њене видове који су много заноснији. Ипак, тајанствена моћ којом се служе, дата поклоницима далекоисточних религија, извире из медиумизма, а његово главно обележје састоји се у пасивности пред "духовном" стварношћу која омогућава том идолопоклонику да ступи у додир са "боговима" нехришћанских религија. Сличну појаву можемо видети и у далекоисточној "медитацији" (чак и ако јој је дато име "хришћанска" медитација), а можда се ради о истом феномену и када су у питању чудни "дарови" код наших декадентних "харизматичара"...

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Rec o Vracarama

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 18 Јун 2010, 10:47

УРОКЉИВО ОКО - УТИЦАЈ ЗЛИХ МИСЛИ
Подели
Јуче у 2:55 пре подне
'' Опасни српски обичаји ''

Српска традиција позната је по многим добрим стварима, али у склопу фолклора добијамо и ''нуспојаве'', као што су српски народни обичаји везани за гатање , гледање у шољу , карте, пасуљ и још многе безумне ствари. Модерна верзија ових штетних обичаја су пасијанс, тарот, астрологија, ''саливање страве'', и једнако су погубни као и друга гатања. Суштина код свих ових набројаних радњи, је у томе што се призивају зли духови помоћу којих се треба ''сазнати'' та увек неизвесна будућност. Српско маловерје и примитиван дух –који се ,некако, на чудан начин, провлачио поколењима Срба , никако да ''отпадне'' од наше лозе, и коначно је пусти да здраво расте, и доноси добре и здраве плодове. Корен ових зала налази се у нашој неинформисаности, а за то ,наравно, постоје и кривци.
Сви они, и гатаре, и исцелитељи, и екстрасенси, и астролози-што они не говоре сами за себе – добијају своју чаробњачку вештину из једне базе, на чијим вратима је написано ,, Ад''.

Препорука мајкама је да уместо ,, црвених кончића '– против урока'' и сличних ,, амајлија'' , воде децу у Цркву, и што чешце их причешћују, и моле се за њих. Цена ,, исцелења'' које деца добијају код гатара је велика, јер привидним спољашњим исцељењем од неке болести, дете потпада под власт злог духа који се раније или касније појављује у његовом животу, и узрокује страст ка безакоњу, злоби, разврату, и пијанству. Каже се и да се мајке морају чувати од разврата тела, језика и очију, а што савремене мајке ''хришћанке'' не желе да чују, а ни да сазнају, тврдећи како им је све то дозвољено и не виде нажалост, у томе ништа лоше, а зна се ко испашта!
Урокљиво око

Један од најважнијих аспеката врачарске парксе је урок или урокљиво око. По предању Православне Цркве, појава ,,урокљивог ока‚‚ тј. врачање очима, узима се веома озбиљно, као дејство демонске силе, која делује преко оних који јој служе. У том смислу, врше се молитве радње над дететом које се крштава. Урокљиво око може бити стварни узрок духовне и физичке слабости. Преподобни Амвросије Оптински каже да : ,,од урокљивог ока, љубоморе и зависти, и од невидљивих духова моли свештеник за спас породиље и новорођенчади...‚‚
У раду '' Реч живота'' , духовника Александра Сантајева каже се: ,, Људско око је проводник светлости, коју зрачи срце. То што излази из срца, изражавају и, делимично, репродукују очи и са своје стране упућују к срцу. У контексту тога што нам Свето Писмо поручује, урок представља мрачну мржњу, која се налази у злом срцу – или по његовој злоби и греховном разврату, налазећи се због тога под утицајем ђавола, или намеран утицај служитеља таме. Како говори Тајновидац, свети апостол Јован Богослов: ,, А који мрзи брата својега, у тами је, и у тами ходи, и не зна куда иде, јер му тама заслијепи очи''.
Човекова мржња је стварна сила, незасита пожуда која се пројављује кроз своје посреднике ; остварујући се посредством болести, несреће, врачања за смрт, помрачења разума... Нема и не може бити ,,добрих'' магова, ,,белих'' односно добрих по опредељењу, јер и на пропаст.
Деца су дар од Бога, који морамо волети и чувати.
Др Татјана Ђорђевић
( Текст објављен у Сведоку, од 29.01.2008.г. )
Да ли је сада јасно како сва та гледања и слушања сатанске музике и филмова ''немају утицај на хришћанке'', како оне себе воле да оправдају!
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

Marija
Поруке: 517
Придружен: 16 Нов 2009, 21:43
Контакт:

Re: Rec o Vracarama

Непрочитана порукаод Marija » 14 Сеп 2010, 08:56

МОЛИТВА СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА КИПРИЈАНА ( ПРОТИВ ВРАЏБИНА)

ПРОТИВ ВРАЏБИНА



ВЛАДАРУ ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, БОЖЕ НАШ, СВЕДРЖИТЕЉУ И УПРАВИТЕЉУ СВЕГА, СВЕТИ И СВЕПРОСЛАВЉЕНИ, ЦАРЕ НАД ЦАРЕВИМА И ГОСПОДАРУ НАД ГОСПОДАРИМА ,СЛАВА ТЕБИ!



Ти који обитаваш у безграничној светлости и неприступној грмљавини, Тебе гледају хиљаде Сила и милијарде Светих Ангела и Архангела. Сада Ти се ,пак, молим и преклињем Те Боже наш, да моја молитва предТобом , Боже и Господе Милости, буде као жртва благоугодна Теби. Сваки човек који има духа нечастивог да се сасвим очисти са целим домом својим. Ако је везан враџбином или злим делима или магијом или је спутан од седамдесет и две клетве зависти и омађијан и носи у себи триста шездесет и пет речи враџбине, које су на штету и пропаст слугу Божијих ( име) са свим домовима њиховим. Где год се прочита ова усрдна молитва моја пред Благодаћу Твојом , одмах да се ослободи сав народ и место од сваког гнева и болести и сваке свезе враџбина и бајања и магије, сваког урока и злог језика, пакости, немара и лењости, разузданости, неразборитости, слабости и безнађа, сваке неправде и сваке заблуде или преваре, или препреке долазеће од ђавола, као и слуге Божије ( име) са свим домовима својим. И да буду разрешени и избављени у има Оца и Сина и Светога Духа . АМИН.

Било да су те магије и враџбине,на небу, било на земљи, било у мору, или на било ком другом месту и пољу, да се одмах, овога часа, разреше и укину на слугама Божијим ( име) , и на свим домовима њиховим, и да се ослободе слуге Божије ( име) и цели домови њихови од сваког злог дејства магије, или злих очију, или зависти, или гатања, или злог језика , или враџбине, или проклетства, или анатеме , или клетве и сваке хуле или силе њене. Нека слуге Божије ( име) одмах напусти сваки утицај нечастивог, призивањем свесветог Имена Твог, Оца и Јединородног Сина и Благог и Животворног Духа. Молитвом мене смиреног благочестивог слуге Твог Кипријана, нека демони оду, побегну и нека се разреше лукавства њихова, и сав народ и сва творевуина да се разреши сваке свезе и демона и слуге Божије ( име) , са свим домовима својим и стварима њиховим, и да буду слободни и избављени од сваке слабости и дејства нечастивог и сваког демона и противничке силе, молимо ти се, да се разреше и да лукава дела нестану призивањем Свесветог Духа Бога Саваота.

Било да су слуге Божије ( име) , на небу свезане или спутане, да се разреше, било да се враџбина на земљи налази, било у надвратници, да се разреше, било у прагу, или на коњској кожи , или у гвожђу, или у камену, или закуцана на дрвету, да се разреше и као дим да ишчезну;

Било запис мастилом, или крвљу људском, животињском, птичијом или рибљом, или оловом, или цинобером, или лимуновим соком, или нечим другим исписан и остављен на неком месту у земљи, па су их слуге Божије ( име) ископале на своју штету,у овом часу нека се разреше и укину и искорене дела враџбине са места и обиталишта где се молитва ова моја чита и врши ово мољење; Било да су у дворишту куће ове враџбине закопане или су по њему расуте, или су на неком металу направљени чворови, да се разреше, било да су провучене кроз кости, или су у море, или бунар, или у гроб бачене, да се разреше, било да је ноктима људским животињским, било птица живих и угинулих, или са земљом од умрлих начињен напитак,нека се разреше, ако су под плочу стављене или под тарабу, или ексером закуцане, или иглом прободене да се разреше овога часа; било сребром или златом, или другим неким металом да су учињена нечастива дела, да се разреше овога часа; било вуном, или памуком, или свилом, или ланом, или сукном, или неком другом биљком да су свезане, овога часа да се разреше; Било да су их у кревет заболи, нека се разреше овога часа; Било да су их омчом, или канапом, или нечим другим везали, овога часа да се разреше; било да су их у води учинили, или у шупљем дрвету или у кључалој води да су их кували, да се разреше овога часа; било да су учињене у људској крви, или крви животиња или птица, или риба живих и угинулих, Ти Господе Боже наш знаш места и начине и људе , овога часа да се разреше и да се растуре дела враџбина ма где се налазила, а Своје слуге ( име) сачувај са свим домовима њиховим. Нечастива дела нека се разреше и растуре и као дим да ишчезну пред слугама Божијим ( име) у име Оца и Сина и Светога Духа , славом великог Бога Живог, да се сатру силом Часног и Животворног Крста све противничке силе, нека устуклну дела враџбине и нека се удаље од слугу Божијих ( име) , молитвама мученика и свих Светих Твојих. АМИН.

Молимо Ти се и преклињемо Те, Господе Исусе Христе Боже наш, да ослободиш и оживотвориш сваку душу напаћену и слуге Твоје ( име) са свим домовима њиховим, као и оне који пишу молитву моју, и моле се са њом у дому овом, и који је носе као вечну заштиту. Десница Твоја Господе, да им буде покров и помоћ и нека и у свему буде у дому овом радости и весеља.

Да, Господе, услиши мене који Ти се молим , да се тамо, где се нађе ова молитва и мољење моје, разреши и ослободи сваки човек и дом његов од злог дејства, сваке слабости, сваке клетве и анатеме, сваког проклетства, сваког гнева, препреке, несреће, клетви, злих језика, зависти, урока, немара, разузданости, сладострасног наслађивања храном, слабости, безумности, неуздржљивости, неразборитости, гордости, немилосрдности, неправедности, распуштености, и сваке заблуде и преваре, именом Твојим Светим и прослављеним у векове векова. АМИН.

Завршетак молитве

Нека васкрсне Бог и нека се развеју непријатељи Његови,и нека беже од лица Његова сви који га мрзе. Као што ишчезава дим , да ишчезну, као што се топи восак од лица огња. Тако да погину грешници од лица Божијег,а праведници нека се веселе. Ево дана који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему.

ОТПУСТ:

Христос , истинити Бог наш, молитвама Пречисте Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије, силом Часног и Животворног Крста, заштитништвом часних небеских Сила Бестелесних, молитвама часног славног Пророка Претече и Крститеља Јована, Светих славних и свехвалних Апостола, Светих отаца наших васељенских учитеља и јерарха: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, Атанасија и Кирила, Јована Милостивог патријарха Александријског, Николаја Мирликијског, Спиридона епископа Тримитундског Чудотворца,светог апостола првомученика и архиђакона Стефана, Преподобних и богоносних отаца наших: Антонија, Ефтимија, Саве Освећеног, Теодосија Општежитеља, Онуфрија, Арсенија и свих преподобних, Светих и целебних Бесребреника Козме и Дамјана, Кира и Јована, Пантелејмона и Ермолаја, Сампсона и Диомида,Фотија и Аниките, Талалеја и Трифуна и Панкратија архиепископа, Светих славних и добропобедних мученика, преподобних и богоносних отаца наших, Светих славних великомученика Георгија Победоносца , Димитрија Мироточивог, Теодора Тирона и Теодора Стратилата, Мине чудотворца и свештеномученика Харалампија и Елефтерија, Светих и праведних богоотаца Јоакима и Ане, Светог свештеномученика Кипријана и Свете Мученице Јустине и свих Светих, Молимо Те Многомилостиви Господе, услиши нас грешне који Ти се молимо и помилуј нас.

Молитвама Светих Отаца наших, Господе Исусе Христе , Боже наш, помилуј нас. АМИН.



Нека свима буде на здравље и спасење ова молитва , Амин, дај Боже.

Marija
Поруке: 517
Придружен: 16 Нов 2009, 21:43
Контакт:

Re: Rec o Vracarama

Непрочитана порукаод Marija » 21 Сеп 2010, 07:06

ISPOVEST - SVEDOČENJE BIVŠEG ASTROLOGA (Janja Todorović)


ISPOVEST - SVEDOČENJE BIVŠEG ASTROLOGA

Blagosloven dan u koji se izbavih od zablude lazljive nauke demonske,
sto se zove astrologijom - kraljicom okultnih nauka!

Slava i hvala milosti Gospodnjoj što mi otvori duhovni vid[/B] te progledah i spoznah opasne zamke đavolske, koje postavi nečastivi lakovernim i duhovno neprosvećenim ljudima, preko poznavanja tajni zvezdane magije astroloske! I Crkvi Hristovoj koja me preko slugu svojih na vreme zaustavi da ne pogubim dušu svoju i duše onih koji verovahu mome "gatanju po zvezdama".


Duhovno ozdravljenje

Prošle su dve godine otkako sam prestala da se pofesionalno bavim poslom "astrologa", vreme koje mi je bilo potrebno da duhovno ozdravim, da se oporavim od pogubnih posledica po dušu i telo usled lakomislenog uplitanja u zabranjena znanja i tajne nepotrebne čoveku, osim na sopstvenu propast.

Mnogi koji krenu ovom stazom boluju od nejasnog uverenja da čine bogougodno delo, da pomažu ljudima i služe Bogu, ne sluteći da je "bog" kome služe - satana.

Na početku svoga rada i sama sam živela u uverenju da činim dobro, i ništa me nije moglo uveriti da to - nije istina, osim života koji je potom usledio.[/SIZE]

Ove redove pišem iz dva razloga:

prvi je - potreba da svojom ispovešću pomognem zavedenim dušžma koje rade posao astrologa, i onima koji traze njihove usluge, jer - obe strane čine veliki greh.

A ljude koji znaju kom gospodaru služe, i to čine svesno, žalim kao duhovno mrtve, iako telesno žive.

Mada, za sve, pa i za njih nade uvek ima, jer, nikad nije kasno pokajati se i - preobraziti!

Drugi razlog je - iskupljenje! Kako sam i sama bila nesvesni demonski sluga i učitelj mnogima koji su za mnom u neznanju pošli putem propasti, osećam odgovornost da im ukažem da su duhovne staze i učenja koja nam se nude u mnogobrojnim oblacima sa Istoka i Zapada, sva lažna, osim Isusa Hrista, čiji put i mi treba da sledimo.


*Greh slavoljublja

Ima mnogo grehova zbog kojih se čovek nalazi u vlasti satanskoj, a suštinski greh kome sam robovala i koji mi je bio zao gospodar mnoge godine jeste - slavoljublje!

Verovala sam da mi je namenjena posebna sudbina, uzvišen zadatak koji imaju samo izuzetni ljudi.

Na pozornici života, mislila sam, meni je namenjena glavna uloga...

Povlašćen položaj u porodici i poneki talenat kojim me je Bog obdario samo su me učvrstili u tom uverenju.

Tako se gordom umu "prirodno" prilepilo sujetno znanje astrologije koja te lako i brzo uzdiže na pijedastal "mudrosti", jer, tobože, znaš sve tajne neba i zemlje, svima deliš savete, imaš ljudske sudbine u "malom prstu", prorok si, a proroci svuda uživaju veliku čast.

Sada, dok pišem o ovome, tuga me obuzima zbog besmisla i praznoverja koje se preko astro-verovanja prestavljalo kao nekakvo veliko znanje...

Iako sam rođena u patrijarhalnoj pravoslavnoj porodici, krštena odmah po rođenju, vaspitavana strogo, bila primer dobrog đaka i studenta, osobe koja savesno ispunjava svoje obaveze, do skora sam prezirala i odbacivala ono jedino vredno i zdravo utemeljeno u mojoj ličnosti, kao zastarelo, u neskladu s Novim Dobom, kao smetnju evoluciji čovekovoj.

Porodica je vremenom zaboravila na Boga i Crkvu Božju, a običaje je držala reda radi.

Udajom sam ušla u ateiziranu sredinu koja za Boga uopšte nije znala, i sve hrišćansko i svetosavsko joj je bilo strano, čak mrsko.

Njihov bezbožan način života me je boleo, jer su oboleli moralno i duhovno, ali nisam znala od čega je došla bolest i gde je lek protiv takvog stanja.

Sve oko mene je bilo u užasnom neskladu, nerazumevanju i ne-ljubavi...[/SIZE]


Jedan greh vuče drugi. Jedan pad vuče novi, još dublji.

Fanatična potreba za sticanjem znanja vodila me je sa proučavanja jedne oblasti za drugom, jednu filozofiju života sam zamenjivala drugom, dok se nisam srela sa okultizmom koji je izgledao kao kruna svega naučenog što čovek može da primeni u praksi. Daje odgovore na sva suštinska pitanja smisla i cilja života. Otkrovenje Tajne...

Pošto nisam bila evanđelski obrazovana, nije za mene postojalo ništa sa čim bih uporedila novostečeno znanje.

Zadovoljilo me je objašnjenje "učitelja" da se samo "naprednim duhovima" otkriva ono sto je inače skriveno, nedostupno.

Iako nisam znala da je to od Boga zabranjeno i za ljude, od početka sam osećala da tu nešto ne valja.

Svi su radili tajno, pod pseudonimom, a ja sam odmah želela u javnost, jer, ako je dobro kao što izgleda, ona treba svima da posluži, razmišljala sam.

Kad sam otvorila vrata svoga srca astrologiji i hiromantiji (gledanje u dlan), vrata svoga doma učiteljima drevnih okultnih učenja Istoka, počeo je moj pad...

Teren mu je pripravljen mnogo ranije, a sada je zapečaćen - duhovnim opravdanjem bezbožnog načina života.

Moj pad okolina je doživljavala kao napredak, uspeh, i ja sam svesrdno podržavala tu iluziju.

Popularnost je došla preko noći. Još se nisam temeljno učvrstila u svom novom znanju i zvanju, već me je poznavao ceo grad, telefoni su zvonili danonoćno, novine, radio i televizija su mi širom otvorili svoja vrata...

Poštovanje i priznanje od strane ljudi došlo je munjevito i bez provere toga šta ja to stvarno radim i kako radim.

Nastojala sam da trudom i radom opravdam svoj uspeh, ali to je u celoj priči bilo sporedno. Kao da je bilo dovoljno što sam dala svoj pristanak svetu okultizma, da bi se svet meni poklonio...

U pocetku, slava mi je godila, jer mi je omogućavala da rešim mnoga materijalna i profesionalna pitanja sa lakoćom.

Uostalom, to sam i želela: postala sam poznato ime, neko čije se mišljenje uvažavalo, novinari su me intervjuisali, pitali za stav o ovom i onom važnom pitanju, događaju, ličnosti, i to sve zato što znam tajne nedokučive astrologije...

Većina ljudi sa kojima sam dolazila u dodir verovali su bezrezervno astrologiji; za cenu nisu pitali iako nije bila mala; rado su plaćali naručene horoskope za celu prodicu; tražili mesečne, kvartalne, godišnje; usklađivali svoje poslovne i privatne obaveze sa kretanjem zvezda.

Bila sam savetnik savetnicima; advokati, profesori, političari, sudije, umetnici, lekari, biznismeni - uglavnom su bili moji klijenti.

Znala sam koliko ne znam i čudila se kako mi traže savet u ozbiljnim profesionalnim i društvenim pitanjima. Rečeno snimaju na trake, kasnije preslušavaju, najčešće postupe po uputstvu.

Ubrzo sam izbila u sam vrh stručnjaka za ovu oblast.

Nisam ni slutila da se nalazim na vrhu ledenog brega čije je podnožje u paklu.

Ljudi su mi istinski verovali, i to me je obavezivalo na veliku odgovornost.

Imponovala im je moja obrazovanost jer se ovim poslom uglavnom bave neuki, i to je bila nekakva garancija stručnosti.

Dugo sam posvećivala pažnju svakoj osobi koja mi dođe, stalno spremna na dodatne savete, kontakte, eventualno druženje. Mnogi klijenti su mi postali prijatelji.
Moja tumačenja horoskopa su bila zanimljiva, potkrepljena mnogobrojnim primerima iz svetske kultire, filozofije, književnosti.

U velikom procentu tačna proricanja budućnosti, analize ličnosti adekvatne, često i osoba koje nisu prisutne, da je to bilo zapanjujuće.

Bila sam toliko sigurna da će se rečeno ostvariti tako da sam bez straha snimala sve na trake, verujući u svoje znanje, intuiciju i - Božju pomoć. Živela sam u uverenju da činim bogougodno delo, da pomažem ljudima, te da "bog" neće dozvoliti da pogrešim jer sam u njegovoj službi.

To što sam izuzetno zarađivala smatrala sam prirodnim jer sam puno i davala.
Dozivljavala sam kao Božiju milost, jer se moj rad poklopio sa vremenom strašne inflacije od 1989. do 1993.
Bog je dao meni da ja dam drugima...

Istina, ponekad sam se pitala da li je u redu da neko plati 50 ili 100 maraka za horoskop dok drugi nemaju da jedu.

Savest sam umirivala tako sto sam primala sve koji žele da dođu kod mene a ne mogu da plate, bez razlike. I materijalno sam pomagala neke koji su bili u teškoj situaciji, uglavnom rođake i prijatelje.

Ipak, pre svega, udovoljavala sam sopstvenim prohtevima i željama, i konačno - mislila da sam veoma sposobna, veoma uspešna, vrlo pametna, da će uvek tako biti, i da to i zaslužujem.

Ako mogu isto što i ja, neka sednu i nauče astrologiju. Videće da to nije nimalo lako.


*Savet dobrog starca

Vreme mi je polako otkrivalo laž mog novog položaja, jer sam i sama pored spoljašnjeg sjaja u dubini duše bila veoma nesrećna.

Toliko da sam želela da umrem, jer sve to što radim, ceo život, nema nikakvog smisla.

I slava, i novac, i znanje - ništa ne vrede! Moje unutrašnje biće nesvesno zna da nije na pravom putu i zato u svemu vidi besmisao, a koji je pravi put - ne zna!

Razumela sam ljude koji su mi dolazili, osećali se promašeno i prazno bez obzira što žive u pristojnim porodicama, što su se ostvarili u poslu, ili imaju neko veliko bogatstvo.

Znala sam šta im nedostaje, jer to isto i meni je nedostajalo.

Zato jure od gatara do vidovnjaka, od iscelitelja do ekstrasensa, spremni mnogo da plate samoda bi našli lek za svoju jadnu dušu, zarobljenu grehom i lažju.
Istinski sam ih volela i oni su to osećali.

Iz toga razloga su želeli pre kod mene nego kod drugih, jer su videli da mi nije cilj samo novac.

Jadni ljudi! Pričam priču koja im godi i "česka uši",prodajem pamet, pažnju, vreme koje im posvećujem, ali, vidim - rešenje za njihove probleme nije kod mene.

Kad mi se privi put rodila ozbiljna sumnja u sve što radim, taj točak se nije više mogao zaustaviti.

Osećala sam da Božja istina daje konačne odgovore, a slabosti i šupljine okultizma predstavljaju još jednu obmanu u nizu svih lažnih vrednosti ovoga sveta.

Otišla sam jednom prilikom na selo i komšija, pobožan starac, koji je čuo šta radim, reče mi: "Dete, okani se đavoljeg posla, uzeće ti dušu!

Osećala sam se superiorno, sveznajuće pred smirenim starcem od 86 godina, pa se upustih u široku diskusiju da mu objasnim ]svu mudrost drevnog znanja koje pomaže ljudima da otkriju najskrivenije tajne o sebi, a mi živimo pored toga neuki kao i naši sveštenici koji nam ne daju da se duhovno uzdignemo kako bi držali monopol nad narodom.

Okultisti, tj. alternativci kako se to popularno zove, su im konkurencija i zato ih ne vole. Jer oni posao isceljivanja rade bolje, iskrenije
Pomažu ljudima da spremno uđu u 21. vek, razvijajući višu svest, umne potencijale, telepatiju, vidovitost, sposobnost samoisceljenja.

Bogobojažljivi starac mi odgovori: "Mi dete, ovde u selo ne znamo za to, a opet lepo živimo. Mož' biti da je tako k'o što govoris... Ali, mi znamo za Boga istinitoga, Hrista Spasitelja i veru pravoslavnu... Nego, valjda su tebe ovi nekrsti na vakultetu tome naučili?]

Aa, ne znaju ni oni za to! I oni pripadaju Starom dobu, Eri Ribe koja prolazi. To je mudrost jos veća od njihove... I tako, sve vere, sva znanja dostupna ljudima, sva božanstva, treba da služe čoveku na korist. Ako nije prevara, zloupotreba, i na silu, već od njihove dobre volje - sve je u redu.

[SIZE=3Blaga upozorenja dobrog starca potkrepljena primerima onih koji su teško stradali ako su se bavili bilo čime što je van učenja Crkve, nisam uzela ozbiljno
Kad je rekao da ce se moliti za mene, odmahnula sam rukom govoreći mu da se mane tih praznoverica jer to ne pomaže...[/SIZE]


*Kanal demonske sile

Radila sam preterano, ponekad i po 16 sati dnevno da bih ispunila sve obaveze.
Radila sam sa mnogo entuzijazma i odricanja odrađujući svoj "karmički dug" i služeci "bogu" i ljudima.
Pisala mnogobrojne članke po novinama, učestvovala u radio i TV - emisijama, vodila školu astrologije, sa ciljem da što više ljudi uz moju pomoć sebi pomogne, stekavši pravo znanje i obrazovanje.

Veliki napor je pratio i veliki zamor.

Više nisam imala mira spoljašnjeg ni unutrašnjeg. Oko mene je suviše ljudi koji su, izgledalo je, nemilosrdni u svojim zahtevima. Rasipaju mi vreme i energiju. Trudim se da savesno odgovorim na sve pozive, ali ne mogu. Pretrpana sam i umorna od svega.

Na početku, godinu-dve, osećala sam veliki polet i energiju.

I sama sam se čudila odakle mi toliko snage. Pripisivala sam je posledicama svog duhovnog rada...

Ljudi oko mene su to uviđali, divili se, želeli da i oni nauče kako da postanu bolji nego što im, sada znam, ne treba i što im skodi: "To je moj posao, oni imaju svoj, ali, baš ako hoće..." Opet se branim velikom cenom. "Neka plate, naučiće..."

Mesecima, godinama kasnije slede povratni odgovori da su, mojom pomoći, uspeli u onim oblastima koje su ranije predstavljale problem.

Žene su naučile kako da postanu "veštice", a muškarci "demoni".

Sad vidim kako je to lako: zaboraviš na Boga i ljudskost, pustiš se i začas se nađes u carstvu tame...

Osetila sam u sebi neku čudnu moć! Silu koja ima vlast nad ljudima i oni joj se rado potčinjavaju. Postaju zavisni od moje priče, razgovora, prisustva, traže usmerenje, pomoć pri donošenju odluka, spremni su na sve samo da ih ne odbacim. Žele da im budem "učiteljica", duhovni vođa, što ja odbijam, jer me to, ipak, plaši. Često su me sanjali i po uputstvu iz sna dolazili meni.

Osećala sam veliku odgovornost za sve te ljude koje mi ''Bog šalje'' i zato nisam nikad ni u čemu prešla granice dozvoljenog, ili što bi bilo na štetu bilo kome. Jer, znala sam, ta "moć" nije moja, vec "božja", ]znala sam da ne smem da je zloupotrebim.

Vremenom sam počela da primećujem da nisam "sama".

To prisustvo "sile" registrovala sam kroz nekakav "trubni" glas u tumačenju horoskopa.

Iskusniji od mene su mi objasnili da sam kanal "više sile" koja mi pomaže i to smatrali velikim postignucem.

]Gledanje u prošlost išlo je lako, budućnost takodje.

Uglavnom sam davala iznenađujuće tačne podatke o osobama koje ne znam, od opisa karaktera ličnosti do događaja iz života.

Kad nisam sigurna koncentrišem se, i sa levog ramena kao da čujem glas, unutrašnjim sluhom, koji mi kaže šta treba.

I sama sam u snovima dobijala uputstva šta da radim. Ili, šta će se desiti.
Predskazanja su se uglavnom ispunjavala.
Bivala sam zaprepačćena osobama, mestima ili situacijama koje sam viđala mesecima ranije u snu, a kasnije na javi.

Ponekad dobijala znanje "iz viših sfera", i kad bih kasnije došla do knjiga i pročitalaveć naučeno, bio je to vrhunac iznenađenja.

Rado sam pričala ljudima šta mi se dešavalo, jer me je zabavljalo da je nešto tako moguće.

I fizički sam se promenila.

Uvek sam volela diskretan izgled bez ukrasa i šminke, a sada je bilo suprotno. Ofarbala sam kosu u crvenu boju, oblačila se upadljivije, ponašala se dosta agresivno.

Nekim čudnim putevima su mi stizali na poklon prstenje, plaštevi, magijski simboli; dolazili neobični ljudi, kao da nisu sa ovog sveta, čuli su za mene, da me upoznaju, da se udružimo i sarađujemo, i slično.

Jedna drugarica mi reče: "Ličiš na modernu vešticu!"

Ova rečenica me je uplašila jer nisam primećivala da se menjam.

Uvek sam morala biti blistava, dominantna, interesantna, pobednička, zavodljiva.

Od toga je donekle zavisio i moj status, ugled u poslu.

To sto sam govorila ljudima kakvi treba da postanu morala sam i sama biti.

Veštice sam zamišljala ružnim i starim.

Uostalom, nisam verovala da postoje veštice i đavoli, mislila sam da je to samo metafora.
A u "boga" sam verovala, mada sasvim nejasno.

Nisam poznavala Boga Istinitoga i Jedinoga i nisam ispunjavala Njegove zapovesti.

Tek kasnije sam otkrila da - je najveći uspeh satane da nas ubedi da on ne postoji. Tad smo u njegovoj vlasti bez otpora.
Promenio mi se i karakter. Sve se usklađivalo sa mojom novom ulogom.

Prava moja suština stidljivo se povukla pred lažnim sjajem koji je blistao upadljivo. Izgledalo je da rastem, da napredujem u svakom pogledu.

Astrološki rad je pratila joga, meditacija, vegetarijanski način ishrane, vredno proučavanje mnogobrojnih okultistickih disciplinavedanticke filozofije. To je bila moja duhovna praksa i ja sam je ozbiljno primenjivala.


*Demonske sluge
Otkriće da većina astrologa ne veruje u Boga za mene je bilo pravo iznenađenje!

Bila sam uverena da smo svi mi "božije" sluge na istom zadatku.

Zatim otkrivam, da se služe lažima, da su pohlepni na novac, plaćaju visoke sume da se domognu medija, da se reklamiraju; smatrala sam da kvalitet rada sam sebe reklamira i nikad nisam ni dinara uložila u tu svrhu.

Prevarom ljudima otimaju pare, žive nemoralno odajući se kocki, drogi, alkoholu, dok su preljube i blud prirodan način života.

Sujetni, zli, duhovno poremećeni ljudi!/B]

Koga će oni da izleče kad su sami bolesni? Bože dragi, jesam li i ja kao oni?!

Ljudi kojima sam donekle verovala ovakvu pojavu su objašnjavali niskom evolucijom svesti, te da se služenjem u sferi duhovnog rada najbrže čiste i da je prirodno što je mnogo takvih.

]Samo retki, izuzetno napredni, u koje spadam i ja, nalaze se u višim sferama, jer su uveliko sebe pročistili od strasti[/B

Sada, dok ovo pišem, stidim se pred sobom, kakva sam bila i kakvim sam besmislicama verovala kao da su nekakve uzvišene istine.I još tome podučavala druge ljude!
Kakva demonska gordost! Smrtonosna hrana sujetnom egu koji se nasitio i presitio laži, pa je k'o mehur od sapunice pukao kad više nije imao kud.

Posle jedne TV-emisije u kojoj sam bila gost sa jos nekoliko đavolovih sledbenika, zgrozila sam se nad lažima i prevarama koje se, uz saradnju urednika i televizijskih trikova, serviraju jadnom narodu kao poslednje istine samo da bi se zaradilo što više novca.

Nas predstavljaju kao nekakve svece, iako se na licu svakog čita ko je i šta je.

Postajalo mi je jasno: "Ovo što radim je veliko zlo! I ja dobrovoljno učestvujem u svemu, prednjačim u tom vešticjem skupu".

Tada sam odlučila da se više ne pojavljujem u javnosti.

Da ne učestvujem u toj masovnoj prevari i pljački,masovnoj hipnozi duhovno ojađenih i slepih i gluvih, koji plaćaju po sto maraka za tri minuta straha, jer ih najčešće tobožnji vidovnjaci šokiraju strahovitom budućnošću ili nekom užasnom crnom magijom da bi opravdali svoju cenu i rad.

Povučena, u samoći, mogu ispravno da radim sa ljudima i da im istinski pomognem - mislila sam.

Na svim skupovima i seminarima počela sam da uočavam da sam upala u društvo prljavih, pokvarenih nečistih neznalica i varalica, veštica i demona.

Često sam primećivala da fizicki liče na svoje uzore. I bukvalno ih videla u tom strašnom obličju kakvim nam se na slikama prikazuju adski svetovi.

Sve religije, sve hramove, gurue i učitelje priznaju - ne- Isusa Hrista, Crkvu Božiju, Presvetu Bogorodicu i sveštenike Hristove!

Sva literatura sveta je poželjna za čitanje osim - sveštenih knjiga Svete Pravoslavne Crkve Hristove!

Ja sam poštovala svoju duhovnu tradiciju u istoj meri koliko i druga učenja, jer mi se činilo da je tako ispravno.

U srcu sam osećala veliku razliku kad se molim ]Gospodu Isusu Hristu ili ponavljam mantru]Krišni i Šivi. - Od prvog mi je ]dolazila radost i mir], od drugog hladnoća ]i ravnodušnost.


*Gospode, spasi me

Gospode, gde sam to i šta radim?!

Otkuda ja u ovom vilenjačkom kolu?!
Kao da se nalazim u strašnom košmarnom snu.
Kako da se probudim? I gde je izlaz iz ovog lavirinta?

Sveznajući Bože, samo ti znaš i samo mi ti možeš pomoći!

Od tada sam radila povučeno, prestala da naplaćujem, i gledala kako da prekinem sa svim tim.

Lečila sam se nevešto od slavoljubivosti, uviđajuci da mi je slava mnogo zla donela]. Žuđena popularnost postala je pretežak teret za moja pleća...

Počela sam da ubiram gorke plodove koje sam zasejala...

Dotadađnji rad me je obavezivao i nisam mogla tako lako da se povučem, iako sam to želela najviše na svetu.

Više nigde nisam mogla da se pojavim kao običan čovek već uvek samo kao opšte poznati i priznati astrolog koga saleću mnogobrojnim pitanjima i traženjem saveta:

- Ide mi Mars 8. kućom? Šta da radim? Da li će doneti bolest porodici?
- Saturn mi je u 7. kući. Da se odmah razvedem ili da sačekam da on povuče privi potez?
- Pomagaj, skratila mi se linija života! Umreću!

Odjednom sam uvidela sav besmisao njihove i moje priče.

Od mene traže nemoguće, gotova rešenja, skidaju odgovornost sa sebe prebacivši je na slepi fatum ili drugog, a planetama i zvezdama pripisuju ono što su sami dužni da urade...

]Kažem - molite se Bogu, On će vam pomoći, idite u crkvu, razgovarajte sa sveštenicima...

Sada sam imala jasnu svest da je ovo njihov posao a ne moj.

Vidim, više veruju meni, ili svakom priučenom gataru i vračaru nego Bogu Svemogućem... Užas!Šta napravih! Bože, oprosti mi! Spasi me i pomiluj, grešnu...

Osetila sam da sam zaista grešna, da sam kriva, osetila sam istinski strah pred Božijom kaznom.

Moj duševni nemir postajao je sve nizdrživiji.

]Teret odgovornosti je postao nepodnošljiv jer sam shvatila]da sam grešila.

Oni netačni odgovori koji su se smatrali normalnim u svakom poslu počeli su da mi opterećuju savest.

Ja lažem!

I za laž uzimam novac.

Nije me uteđio veliki procenat tačnih odgovora, ili pohvale ljudi da sam im pomogla, da im se posle susreta sa mnom život preokrenuo.

Kakva je to istina ako nije stopostotna istina?

Ako je pola laž, onda je laž! -]Onda nije od Boga!

Svog "duhovnog vodiča" koji mi je bio pomagač, koga sam smatrala anđelom, dobrim duhom, više nisam mogla da "otpustim".

Jasno sam osećala njegovo prisustvo kako me goni da činim i govorim suprotno od onog što zelim.

Ponekad sam čula "unutrašnje glasove".

Um mi je bio strasno rastrzan.

Imala sam jaku potrebu za samoćom. Da pobegnem, da se odmorim, da zaboravim na planete i zvezde i sve te neverovatne ljudske sudbine. Da prestanem da se izražavam tim hibridnim okultističkim jezikom neistine.

Videla sam da moć koju ti satana daje ne može da se koristi bez manipulacije ljudima, i samo u egoisticne svrhe.

I kad pokušam da činim suprotno to nekako ne ide jedno sa drugim.

Ljudi traže da njima manipulišeš, nude se jer su izgubljeni, duhovno dezorijentisani, a ta praznina se mora nekim sadržajem popuniti.
Moj telefon je bio javan. Zvonio je danonoćno.

Sačekivali su me ispred zgrade, molili preko prijatelja da ih primim, nudili dvostruke i trostruke cene samo da dođu kod mene.

Nigde se nisam mogla skloniti. Osećala sam se kao u klopci.

Sebe sam doživljavala kao roba astrologije.

Iako sam htela da je zaboravim i odbacim, uvidela sam da to neće ići lako, jer mi ljudi i porodica to ne daju.

Smatraju me ludom što u vreme najžešće krize odbacujem siguran izvor prihoda.


*Lazni prorok

Primetila sam jednu neverovatnu stvar.

Novac, kojeg je bilo mnogo, kao da je proklet.

Ništa dobro s njim nije moglo da se uradi.

Gubio se, topio, ulagao u promašene poslove, jednom rečju - donosio zlo.

A danas, kad ga nemam, sa malo postignem mnogo više.

]Počeo mi se gaditi. Zarađujem ga gatanjem!

Veštica! Neka što pre ode od mene.

Bolje mi je da gladujem, ili da prosim, nego da ga na ovakav način zarađujem!

Ovo je nepošten našin, svejedno što ljudi to opravdavaju prodavanjem znanja i veštine.

Lažna nauka! Lažni učitelji! Lažni proroci! Satanine sluge!

I ja jedna od njih!

Ova spoznaja me je porazila.

U to vreme sam se osećala ništavno i bedno, bez samopoštovanjailibilo kakvog samoopravdanja.

Nije bilo potrebno da me iko osudi jer sam samu sebe najviše osuđivala.

Okultno znanje astrološke nauke pokaza se plitkim, praznim, dosadnim.

Šablon koji se večno ponavlja, bez dubine, bez ]rasta u saznavanju,bez mogućnosti da čovek dobije stvarne odgovore na svoja pitanja.

Za kreativno biće]nekreativna astrologija se pokazala zaglupljujuća],a jezik kojim se sluzi -ograničavajući

Otvori ti oči za jedan ugao razumevanja čoveka, ali zato - zatvori drugih deset.
Svaki iskreni astrolog - posle nekog vremena mora priznati da vara: sebe i druge!

Samo je pitanje - koliko će dugo istrajavati na obmani i samoobmani.

Koliko dugo će dobrovoljno ostati u satanskoj vlasti.

Kad kaže ne satani, istinski se sve oko njega počne menjati.

Ljudi, život, pa i sama "sudbina" koja ga dotad prati kao neka zla kob.
Ja sam sve to sebi priznala i bila spremna i drugima da priznam.

Ali - to nije išlo nimalo lako. Niko nije hteo da čuje, a kamoli da prihvati moje objašnjenje svega što se dešavalo samnom i što se i sa njima dešava.

Iz porodice su čak stizale pretnje isterivanjem iz kuće ako prestanem da radim.

U to vreme je, milošću Božijom, Sveto Pismo ponovo došlo u moje ruke.

Ranije sam ga čitala, u kući imala tri Biblije, ali u vreme bavljenja astrologijom kao da sam zaboravila da uopšte postoji.

Na Crkvu isto tako.

Sad se pitam - kako je to uopšte bilo moguće?

To se u hrišćanstvu zove prelest.

Zar je moć prelesti tako velika?

Zar je tako velika moć]iluzijaovoga sveta i ]opčinjenosti njegovim prolaznim lepotama i vrednostimada sam zaboravila na Boga, Božiji zakon, Božiju ljubav?!
Kao da me je Sunce obasjalo! Kao da sam srela najprisnijeg, najboljeg Prijatelja! Kao da sam doplovila u luku sa olujne pučine![

Shvatih da sam učinila veliki greh i da moram platiti cenu koja se traži.

Bila sam spremna na svaku žrtvu, odricanje, pokajanje, čak i na smrt - samo da ponovo zaslužim oproštaj od Boga.

Niko, i ništa više na svetu mi nije bilo važno do toga. Do Boga.
Otvorim Sveto Pismo i pročitam:

"Ne obraćajte se gatarama i vračarama, niti ih pitajte, da se ne skvrnite o njih. Ja sam Gospod Bog vaš. A ko se obrati k vračarima i gatarima da čini preljubu sa njima, okrenuću lice svoje nasuprot njemu, i istrebiću ga iz naroda njegova (Levit. 19,31., 20,6).

Vidim da je "gatanje po zvezdama" zabranjeno i da se ono ostvaruje silom demonskom i po nasaptavanju demona.

Jedan svetitelj reče da je bolje i umreti nego se obraćati za pomoć demonskim slugama, te da oni koji traže pomoć od gatara i vračara sebe lišavaju pomoći Božijeg Promisla

Sve što se u mom životu do tada dešavalo, i način na koji se dešavalo, postalo mi je jasno.

U svetlosti Reči Božije bio je osvetljen ceo moj život sa svim njegovim zabludama i mrakovima.

Razumela sam izvor zla kome sam robovala, i razloge za činjenje zla, ali i načine prevazilaženja.

Dakle, i ja sam - "lažni prorok" koga će Bog isterati izvan zidova Jerusalima!

Sluzim satani!

Đavolove sluge su mi prijatelji!

Ubijam svoju dušu i duše onih koji mi dolaze po horoskop...

Ubijam svoje dete, jer će i ono plaćati moj greh...


]Spasenje kroz Crkvu

Crkva! Evo mog Spasenja! Miris tamjana, ikone svetitelja, mir, tišina...

Osecala sam prisustvo Božije u NJegovom svetom hramu i osećala istinski život.

Povratio mi se mir.

Tada ništa na svetu nisam želela do crkvu i službu Božiju.

Glas svestenika na liturgiji i molitve koje je izgovarao i kojima je obujmljivao svet bile su istinski melem za moju napaćenu dušu.

Bila sam gladna hrane koju sam tamo dobijala. I želela je što vise...

Zagledana u blagi Lik Spasitelja roda ljudskog molila sam Ga danonoćno sa suzama i pokajanjem da me oslobodi sveza đavolskih.
Lukavi đavo, sad, kad sam pripremila odstupnicu, izlazi preda me sa izuzetno primamljivim ponudama za nove poslove koji se samo poželeti mogu.

Bez dvoumljenja sve odbijam, jer vidimklopkukoja mi se sprema i iz koje se možda - nikad neću spasiti.

Konačno sam se naučila opreznosti.

Povlačim se taktički korak po korak, i - ne uzbuđuje me što me svet ne razume.

Osuđuje me i kritikuje što činim dobrohoće da me vrati na put zla.

Koliko je bilo lako ući u društvo demoniziranih, toliko je bilo teško povući se.

Ne puštaju te, ulaguju ti se ili ti prete.

Ne mogu preko noći izbrisati iz svesti ljudi naviku koju su stekli prema meni znajući me u određenoj ulozi, pa ni iz sopstvene svesti naviku da razmišljam, reagujem na određeni način.

Moja prošlost me drži zarobljenom.

Što sam sejala sada zanjem: ko seje laž, žanje muku

Tako je bilo i samnom.

Molila sam se Bogu i po ceo dan da razveže okove greha, da bude milostiv meni grešnoj, i pošto je On Svemogući naći će načina da me izbavi, a ja prihvatam svaki način, pa makar to bila i bolest, nesreća, gubitak svega što imam.

I upravo to mi se i desilo. Gubitak svega, što sam gradila posredstvom astrologije, bio je Božiji odgovor na moje molitve.

Gordoj osobi, kakva sam bila, nije bilo jednostavno da prizna krah, promašaj, prevaru, ]neznanje naročito, jer sam u prelest upala i zbog - neznanja.

Morala sam da seponizim da se ]pokajem daiz srca isčupamsve što sam do tada ulagala u sebe, jednom rečju - da umrem, da bih se ponovo rodila.

Kao davljenik za slamku držala sam se Svetog Pisma.

To je bila jedina knjiga koju sam čitala, i - prvi put mi ni jedna druga nije bila potrebna.

Svaka reč me je okrepljivala i jačala u veri da ću pobediti zlo.

Oživela sam iznutra, osetila radost - tihu i smirenu, i konačno pronašla ono za čim sam oduvek tragala, cilj i smisao života. Pronašla Boga.
Više nisam htela, ni smela da grešim.

Usledili su razgovori sa sveštenicima hrama Sv. Aleksandra Nevskog u Beogradu, predavanja, misionarska škola, što mi je pomoglo da se duhovno uzdignem, preporodim, ispovešću i pokajanjem da promenim dotadašnji način života.
Crkva je za mene zaista postala ]Nojeva barka spasenja i bez nje više nisam mogla.

U srcu sam osećala neizmernu zahvalnost njenim slugama uz čiju pomoć sam se otrgla od pakla
Žarko sam želela da se nekako odužim, pa se trudim da svojim primerom - pričom, mnogim prijateljima dam podstreka da se vrate svojim korenima, pravoslavlju, Crkvi i bogougodnom načinu života.


[SIZE=5Čovek je viši od zvezda[

Davno pročitana rečienica vladike Nikolaja Velimirovića: Po hrišćanskom učenju čovek je viši od zvezda, tek tada mi je postala jasna jer sam svojim životom istinski spoznala šta to zapravo znači.

O, voljeni Hriste Bože kako Te ranije nisam znala?!

Koliko bih patnje i muka, poniženja i lutanja izbegla!

Ali, opet sam Ti neizmerno zahvalna kad pomislim da - je mogao proći ceo život a da Te ne upoznam, živeći nedostojno u grehu i zlu.

- Ko nije sa Mnom, protiv mene je...

- Ko sa Mnom ne sabira - rasipa...

- Ja sam Put, Istina i Život...

- Ja sam blag i čovekoljubiv...

Bože dragi! Kako su ove reči istinite!
Kakvi smo mi to hrišćani kad ne poznajemo svoga Učitelja?

Niko mi nije pričao o Njemu jer Ga niko ne zna.

Plamena ljubav prema ]Bogu istini, dobru, zahvatila je celo moje biće.

Opijena tom ljubavlju, nisam mogla po svu noć da spavam... Pisala sam Mu pesme...

Počela sam svima da pričam o Spasitelju, o spasenju, o Božijoj ljubavi i milosrđu, o cilju života, o sebi kakva sam bila...

Sve sam izgubila! - Ime, ugled, materijalna dobra...

Nisam žalila - nimalo - jer sam znala da gubim lažno da bih zadobila ono pravo.

I tada, a naročito sada, čini mi se da sam premalo žrtvovala u odnosu na ono što sam dobila.

U mom pokajanju Bog mi se smilovao, te sam lako podnosila teškoce i samoću.

Videvši moje pokajanje potkrepljeno delom, većina iskrenijih prijatelja se okrenula Bogu, ]što mi je bilo posebno milo jer sam osecala krivicu, ]zato što sam ih dotad navodila na zlo.
Iz istog razloga pišem ovu ispovest - ne bih li pokazala istinu iskrenim dušama koje suzavedene na put laži da bi im se otvorile duhovne oči i uši, da vide i čuju gde je pravi put spasenja, gde je svetlost, i gde je istina, ne bi li se priklonili voljenom Isusu Hristu i sebe spasili večnih muka.

Janja Todorović

Odlomak - poglavlje iz knige:

Pravoslavlje i sekte VI
'ČOVEK JE VIŠI OD ZVEZDA - Astrologija, okultizam, magija i Pravoslavlje

[SIZE=3- autora tj. onoga ko ju je pripremio - profesora Vladimira Dimitrijevića

Marija
Поруке: 517
Придружен: 16 Нов 2009, 21:43
Контакт:

Re: Rec o Vracarama

Непрочитана порукаод Marija » 23 Сеп 2010, 16:01

(Предавање у манастиру Свети Стефан, Сланци
12/30 новембар 2000 - Свети краљ Милутин,Теоктист и мати им Јелена)



отац Иларион (Ђурица), духовник манастира Лелић

ПРАЗНОВЕРЈЕ, ИДОЛОПОКЛОНСТВО, ГАТАЊЕ, МАГИЈА,
АСТРОЛОГИЈА И ОСТАЛЕ АЛХЕМИЈСКЕ НАУКЕ

Могао сам браћo и сестре много једноставније да формулишем тему мог данашњег предавања: Немој имати других богова осим мене, то би била права формулација. Међутим, хтео сам да разложим у самом наслову и због тога сам се определио да тема гласи: Празноверје, идолопоклонство, гатање, магија, астрологија односно све алхемијске науке и псеудонауке агностицизам, атеизам (атеизми) и на крају сатанизам. У ствари ради се о гнусоби опустошења, или како је превео Ђуро Даничић мрзости опустошења.

Девалвација римокатоличког и протестанстског света на Западу, али понегде и православног створила је један велики духовни празни простор. Та девалвација је у ствари сломила хришћански морал на многим местима, некадашњег хришћанског света. Црни покров антихришћанства је заправо покрио континенте данашњег Запада. Завладало је ново паганство, жудња за Сатаном, отимање из трулежнога из натрулога, распадљивога.

Некада у мојој раној младости, иако сам љубио оца Јустина ми смо умели из неке студентске лакомислености, када се вратимо са литургије, дае добронамерно наругамо светом старцу што је ошинуо по Европи и Америци. Ја тада нисам познавао да је та камџија тада била неопходна. Господ је благоизволео да и ја сада могу да кажем управо те исте речи. Не по својој памети и по своме знању. Напросто то сада сви видимо. Онда је видео Божији светац отац Јустин. Сада сви видимо да се стратези НАТО пакта држе уствари Нострадамусовог пророчанства. Они су зато и нас бомбардовали зато што следују тој магијској сфери Нострадамуса. Он је прво био римокатолички пророк и када је прорекао да ће пропасти Ватиканска империја, онда су га се римокатолици одрекли.





Празноверје и безверје



Читава епоха осећа себе као неку тачку унутар потпуног безумља. То каже једна књижевна критичарка, која се зове Шошана Елман, једна мудра Јеврејка.

Прва Божија заповест забрањује празноверје и забрањује безверје. Ја сам Господ Бог твој и немој имати других богова осим мене. Празоверје је једна потпуна деформација, потпуно супротна побожнсти. Мада је у ствари настрана изопаченост претерана релиогиозност. То је оно што каже Свето писмо "Немој да будеш одвећ побожан". Не мисли се на здраву побожност, већ на ове деформације. Безверје је, такође, једна деформација, где мањка религиозно осећање. Празноверје је потпуна настраност религиозног осећања и свега оног што из њега проистиче.

Празноверје се додуше, каткада, поткрада и верницима. Празноверје може узети потпуно маску православног понашања. Међу нама ,заправо има много празноверних који нису истински прихватили трезвеност наше вере. Најлакше је залуђивати се са једне стране празноверјем, а много је теже трезвеноумно веровати. Оно се испољава тако што се неким чиновим наше свете вере, пре свега чидодејствима, а пре свега светим тјнама, пак и светом бпжанском причешћу даје магијско значење и магијска моћ,например, заправо у магијском врзином колу налазе се они православни верници који се усуђују да као духовни лекари преписују одредене молитве или свете тајне, освештања или благословине другима, својој браћи приписујући им одређену чудотворну моћ, не водећи рачуна на духовно стање онога ко треба да прими неко свештенодејство.

Имао сам прилике у свом животу да причестим једног умирућег верника у смртном часу. Он је боловао од рака и родбина која је била празноверна, а уједно и православна притискали су да свето причешће буде сваког дана. Болесник је попустио притисцима и замолио духовника да му то благослови и причешћивао се. Пошто је био врло трезвеноуман и своју болест је примио као своје страдање, искупљење и као нешто што ће га избавити великих и жестоких мука онога света , он није ни очекивао да ће бити исцељен. Међутим родбина је њему преписивала свете тајне, управо са жељом да га исцели. То је празноверје. И када сам га једном приликом причестио, родбина га је питала " Да ли му је боље?"Он је одговорио :"Ништа ми није боље. Ја се страшно мучим, али ја сам ослобођен од греха. Разумете, мени је дата ова трпња да би се спасао, а свето причешће ми је дато за вечно блаженство".

Исто тако много грешимо када наиђемо на проблеме у нашој околини. Видимо младић је огрезао у дрогу, неваљао живот или се потпуно посувратио. Онда се међу нама неко нађе ко му "препише" свете тајне. То је исто потпуно празноверје. Свете тајне нам нису дате да из њих избијемо неку конкретну корист овога света. То је празноветна употреба светих тајни. Оне су нам дате за оно главно- за нашу вечност. Та свештенодејства су чудотворна, али су чудотворна само вером. Без вере она су преписана или подељена као потпуно празноверје. Тога се треба клонити јер је то јако велики грех.

Став ја знам боље је потпуно супротан духу православља, јер јеправославље много више од празноверја. Православље је чак неупоредиво више од правоверја. Православље је обожење. Ми смо кроз позив на светост позвани да се обожимо и постанемо богови. На Западу, али и код нас хришћански свет је пао у потпуно празноверје. Отуда та тмурна слика моралне декаденције око нас.

О идолопоклонству

Наш век је идолопоклонички. Даћу само неке обрисе ,јер није могуће за ово врем све изложити о овој теми. Цитирао бих на самом почетку Светог Јустина философа, који је био савременик оних живих идолопоклоника, мада и мђу нама има доста идолопклоника. Заправо у свакој нашој души постоји искушење идолопклонства. У току нашега дана од 24 часа паднемо барем пет минута у идолопоклонство. Међутим, будући Свети Јустин философ из првог и другог века њему је идолопоклонсво најближи водећи философски идолопклоници тога времена. Он расправља се једним Јеврејем у писму о идолопоклнстви и божанским стварима:" Никада неће о Теофане бити других богова, нити их је икада било, осим онога који је створио Васељену. Ми не мислимо да се наш Бог разликује од вашег (дакле Јеврејскога Бога примедба о.Илариона). То је онај исти Бог који је ваше оце из Египта извео моћном руком и испруженом мишицом. Не полажемо наду у некога другога Бога, а њих ни нема, него у истога Бога у кога се и ви уздате у Бога Аврамова, Исакова и Јаковљева".

Овде се види да је наша вера само оплеменила Стари Завет, а није га укинула. Идолопклонство је увек многобожачко. Кумири(идоли) су некада сребро и злато, дело људских руку, како певамо у псалмима "они уста имају а не говоре, очи имају а не виде, уши имају а не чују, ноздрве имају а не миришу..."(Псалм 115). Супротно идолима или кумирима Бог је жив каже Исус Навин исто то каже и свети цар Давид у псалму. Бог оживљава, васкрсава из мртвих и улази у историју што вам је познато. Касније ћу споменути да не постоје богови који уста имају. Постоје и обоготворени деификовани људи. Идолопоклонство је у бити језгро многобоштва, односно паганства. Заправо то је прелест златног телета из Мојсијевих времена која је присутна и дан данас. Изгледа да је овај свет у потпуности идолопоклонички, мада се он назива атеистичким. Под видом атеизма врло често се прикрива идолопоклонство. Осим тога идолопоклонство је стално искушење и за нас хришћане. Ми смо стално изложени да у нашој души двојичимо између Јеванђеља и идола. Идолопклонство обожава створења или творевину човечију. Идолопклоник на пиједестал уздиже углавном кривобогове небогове, лажне богове а и људе, уживања властита, расу, нацију, локално припадање неком народу, претке, државу и врло често новац, односно богатство. Идолопоклонство у крајњм свођењу обожава демоне и то је на крају вид сатанизма. То је потпуно добровољно падање на треће ђаволско искушење из Јеванђеља. То је, заправо, обожавање апокалиптичке звери Откровења Јовановог, за коју знамо да је Антихрист. То обожавање је из даљине, антихрист се још није појавио, али већ има своје идолопоклонике. Не можете служити Богу и богатству. Дозвољено је бити богат све до оне мере док наше богатство не постане наше божанство.

Идолопоклонство једино пориче божанску суштину живога Бога. Зато је оно неспојиво са хришћанством. Мени се чини да је нама људима идолопоклонство урођено, али да смо га током живота и образовање и цивилизацију додир са уметношћу покупили. Мислим да нас је Ориген уловио на делу као религиозне болеснике када вели да "идолопклоник своје вечно познање Бога примењује на било шта друго осим на живог Бога". Знате да је Ориген осуђен због неких заблуда у вери, међутим на овом месту, у овој мисли мени се чини да је потпуно у праву.

Свима су познати спортски идоли и не бих да се на ту "златну телад" уопште острвим или било кога повредим. Многе међу њима и сам поштујем. Знам да су потпуно недужни. То идолопклонство великих спотиста не зависи од њих. Ја не говорим против спорта или спортиста, сачувај Боже. У спортском часопису СQ (Спортски коефицијент) у броју 2 на 32. страници пише да су неки Будисти у Бангкогу поставили у пагоди кип фудбалера Дејвида Бекама. Један од будистичких жреца је рекао да они не славе само богове од ебоновине, злата или слоноваче већ и људе од крви меса. То је дакле потпуно идолопоклонство. У Чикагу и другим градовима Америке и Европе веома се множи секта која се зове "Пагански пут" која је у основи многобожачка. Шири се дакле империја окултистичког бизниса и индустрија спиритизма. Фудбалски навијачи у новије време, како пишу новине, откидају бусене са зеленог тепиха и односе кући као својеврстан фетиш. Вама је позната многобожачка парола која је вероватно дошла из Црне Горе, са Цетиња :"Ми имамо свога Бога он се зове Бодирога". Ја Дејана Бодирогу веома волим и поштујем. Због њега сам ушао на гроб Господњи јер је то била најбоља препорука за на Србе који смо тамо стигли. Знам да је он достојан сваке похвале, врло је побожан и православан. Али ето десило се да га ставе на пиједестал неког божанства. Међутим, сасвим је недужан тај "Бели Меџик", он не само да је крштен и миропомазан већ и васкрсао из смрти идолопоклонства, јер је потпуно православни хришћанин кога описује и лепота духа и тела а који је наследио од својих ујака Херцеговаца.

Најлакши начин да човек заради милион долара је да оснује секту- пише Рон Хабард, оснивач Сајентологије. Ви знате да је јапански цар по обичајном праву деификован и да се њему приступа на одолопклонички начин. Адолф Хитлер је рецимо био обавештен да је више људи одушевљено његовом окрутношћу подигло олтаре усвојим кућама где су његовим фотографијама приносили жртве. Та идолопклоничка апотеоза коснула се и Владимира Илића Лењина, Карла Маркса па и известан начин и Џона Кенедија, Стаљина који је има поклонике његовог култа. И код нас је царевао један кумир од крви и меса по имену Јосип Броз Тито.

Сав Олимпски многобожачки Пантеон је имао узоре у деификованим људима, кажу познаваоци старе културе. Ти богови сигурно нису од искона, већ су постали то процесом обоготворења, односно уписом у ред богова. Пре деификације у старој Грчкој иРиму ти људи су имали своје биографије, датум и место рођења. Мени се данас чини да тај Олимпски Пантеон васкресава и да се на исти начин стварају полуболгови нашег времена.

Богови од крви и меса су били Александар Велики код Грка, Јулије Цезар код Римљана, а у нашем времену су то многи виђени глумци и популарни спортисти. Мерилин Монро има свој храм где се бласфемно дели наркотик и на тај начин пародира латинска миса пред њеним кипом који је постављен ту као божанство. Такав култ има Елвис Присли, Френк Синатра, Антонио Бандерас, Роберт Редфорд, Арнолд Шварценегер, Харисон Форд, Франц Бекенбауер, француску фудбалер Зидан- Зиза, Петар Челик, Дејан Бодирога, Дејан Станковић, Дејан Савићевић и један раскалуђер Рспућин, Мохамед Али,и сви Битлси, а нарочито Џон Ленон, Ролингстоунси, а посебно Мик Џегер, на филму некада Валентино, Грета Гарбо, Марлон Брандо, Салвадор Дали међу сликарима, Брижит Бардо , Рудолф Нурејев међу плесачима...и тако даље.

Свети апостол Павле види узрок ове појаве идолопоклонства међу људима у хомосексуалности и узрок уопштег богоборства. То се може видети у Делима апостолским. Свети Павле је провео много времена на стадионима, Олимпијадама. То се види из његовог стила, нарочито Посланицама Коринћанима. Он сматра да у свој тој жестини идолопоклоничкој да стоји мужеложништво, односно хомосексуалност. Не прави себи идола и нити каквога лика , немој им се клањати нити служити. То је оно о чему смо говорили, а то је друга Божија заповест. Други Васељенски сабор одржан 787 године полазећи од овоплаћења речи божије Логоса дозвољава иконопоштовање. Иконе Христове, Пресвете Богородице, анђела и свих светих."Част исказана на икони односи се на онога који је на икони приказан", каже Свети Василије Велики. Ово кажем да неко не би нама приписао да поштовање икона којим случајем значи идолопоклонство. Ко поштује икону поштује личност која је на њој израђена, дакле не саму материју. Ми се не клањамо икони већ је почаствујемо.





Гатање и магија



Прозирање будућности Бог је поверавао пророцима, свецима и посебно обдареним људима. Православно поимање је да се и у случају природне човекове тежње за предвиђањем будућности суздржи од сваке упадљиве и болесне радозналости. Чак и ако смо надомак и својим способностима и својом чистотом да прозремо неке ствари у будућности треба да се суздржимо и не саопштавамо их. У духовном погледу задовољавање видовитости код гатара и врачара је у сваком погледу једна духовна развраћеност и несмотреност према себи и овом свету. Сви облици гатања и врачања су у потпуности за одбацивање. Бављење црнокњижјем, на челу са астрологијом коју називају краљицом окултних наука, дакле магијом било да би се разговарало са душама покојника или да би се видела будућност, жртва је и приношење молитве Сатани или одређеном демону,.Читање судбине са длана , отварање Тарота, тумачења знамења лета птица, редоследа умирања, понашања дрвећа, ветра, све до потпуно неуротских тобоже видовитости. Све ово жели да потр живога бога и умилостивљење је Сатане или демона.

Све врсте гатања и врачања су заправо тешка самокажњавања. И сви они који иду код врачара и гатара изопачени су духом и у потрази су за казном. То су греси против Богољубља, односно Христољубља. Одлазак код врачара је и грех против човекољубља. Гатари покушавају да преко тајнога знамења, а то су демони, овладају душама и животима других људи са разним привидно позитивним разлозима. Чешће је врачање отворено "црно", односно злонамерно из жеље да се некоме отворено нашкоди. Гатање и врачање су разне амајлије, хоџини записи, ношење трава којима се приписују магијска својства. Није чудо зашто Откровење Јованово каже да ће најоштрије на оном свет бити кажњени врачари и гатари.

Да ли може да нашкоди "бели" или "црни" маг преко фотографије или белега? Одмах ћу вам одговорити да може. У магијским операцијама користе се белези као што су крв, комадићи одеће, фотогрфија, писма. У одласку код врачара има превасходно лаковерности. Врло често се говори о егзорцистима. Заправо егзорцисти су само свештеници који су добили власт да прогоне демоне. Сви такозвани магови који то себи приписују немају моћ да изврше егзоцизам, односно да ослободе некога од ђавола. Чули сте и за скидање чини. Нема другога начина да се чини скину осим да се изврши тајна јелеосвећења или да се читају молитве Светог Василија на запрећење ђаволу. Тврдити да црна магија нема моћ значи бити неразуман, исто је као тврдити да мржња нема моћ. У свету постоје школе, колеџи да се изучавају окултне вештине, пре свега астрологија које трају по пет, шест година. свет је засут школованим лажним и нешколованим магичарима. Каже се да је у Београду водећи маг има три факултета. Он је завршио римокатоличку теологију, а муслиман је, не знам како је то било могуће, будући да католици проверавају своје студенте, затим дипломирао је на медицини и има специјализацију из кардиологије и завршио је филозофију. Име нећу да му изговорим, јер не знам да ли је све ово баш веродостојно. Магија је увек јахала на таласима хистерије, зато она увек запљускује својим таласима све око себе.

Сатурнова братства, како се зову тржишта магије заправо је трговина са магијским рецептима, талисманима, пентаклима, чинима, па чак може се купи и семе одабраних аријеваца (спортиста...),иначе моћно средство у магији. Ритуали сексуалне магије, сатурналије како се зову, то је вид најгоре порнографије и под овим кровом о томе није могуће говорити ни на учтив начин. Однос врачара и жртве која долази код њега је у потпуности садомазохистички. Магија заправо одражава потпуно дух наше епохе. Време у којем живимо је у потпуности магијско. Због тога се догађа да и у цркву улазе магијски појмови, односно да наша вера и ми као народ божији нисмо потпуно очишћени од тога.





О астрологији



Сваки астролог пре или касније мора признати да вара себе и друге. То су речи једног врло угледног и покајаног астролога из наше свете цркве. ја бих цитирао Светог владику Николаја који каже:Човек је неупоредиво више од звезда". Свети отац јустин ћелијски има интересантно мишљење о астрологији:"Нико не спори да космос утиче на човека. И сам човек је микрокосмос и у њега су свељубазном руком творца на најсавршенији начин урадјени сви елементи божије творевине. Познато је у медицинској науци да извесне промене на Сунцу могу да изазову болести код људи. Ако месец изазива плиму и осеку, како да не изазива промене у човеку пуном течности. Али човек није само микрокосмос, човек је и микротеос, бог у блату који кроз Богочовека Христа позван да постане наследник царства небескога као такав саздан по прилици Оца и Сина и Светога Духа, он је изнад и звезда и планета и галаксија."Ово је једно потпуно довољно и добро расудјивање о астрологији.

Најбољи и највећи астролози се преваре и у томе се види да су од дјавола. Једна моја школска другарица која је професор математике, одала се астрологији. Једном је урадила натални хороскоп једне мале девојчице из наше улице у Земуну. Родитељи су били устрашени јер је по хороскопу та наша мала љубимица требала да пострада на јавном месту тачно у 12.15 часова одредјеног дана. Нисмо могли ништа да учинимо били смо у иностранству. Остало нам је једино да се молимо Богу. Заиста се догодило да је девојчица погинула на јавном месту тога дана али не у 12.15 часова, него у 16.35 часова. Ова разлика говори да је то дјаволско дело. Та временска разлика је занемарљиво варање. Онима којима је истински откривено они без икакве гешке откривају тајне. Ова грешка само говори да је режисер саме смрти ове девојчице мога бити сам демон.

Marija
Поруке: 517
Придружен: 16 Нов 2009, 21:43
Контакт:

Re: Rec o Vracarama

Непрочитана порукаод Marija » 30 Сеп 2010, 16:39

Лажна духовност садашњице

-Свештеник Радиша Јовановић, дипл. теолог

Врачање, гатање, магија, астрологија

И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе (Мт. 24,11).

Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци,
и показаће знаке велике и чудеса да би преварили,
ако буде могуће, и изабране (Мт. 24,24).

Љубљени, не верујте свакоме духу, него испитујте
духове јесу ли од Бога; јер су многи лажни
пророци изишли у свет (Јн. 4,1).

Над свакодневицом људских живота спустила се густа магла. Магла незнања и непознавања правих вредности. Изгубљена стада, препуштена сама себи, скоро слепо тумарају по њој. Правих пастира је јако мало, а у сваком грму и на свакој раскрсници вребају прерушене грабљивице у одећи пастира. Мало је оних који својим тражењем налазе прави пут који у живот води, а много више оних што у замкама привидне духовности срљају странпутицама. Презасићени општом безнадежношћу материјалне стварности, своју духовну глад утољавају оним што им сервира обезбожено друштво, где је човек заиста сведен на меру ствари које га окружују, и где се очитује тешка морална криза, губитак саме породице и њеног значаја (и као институције и као фактора васпитања), губитак друштвеног васпитања, безосећајност, нарочито према околини, неспособност подношења одговорности и неспособност разликовања општих позитивних и негативних вредности у себи и свом окружењу. Слобода Богом дана човеку усмерава се ка богоотпадништву, а тиме и ка уништењу и осиромашењу човековог бића, док се утиснута стваралачка способност одводи ка стварању дела без трајније вредности и скоро без икаквог духовног садржаја у себи.

Два су основна разлога оваквог стања: опште незнање о истинским вредностима којима човек треба да тежи, и систематско “прогањање” Бога из живота човека. Суштински гледано, ово прати људе кроз читаву историју постојања људског рода, и резултира различитим облицима сујеверја, изопачавањем свести о Богу Једном и Личносном, затим пројекцијом Бога или богова по мери човекове психе и природног и друштвеног окружења, магијским односом према стварности, као и отвореним богоотпадништвом и атеизмом. А иза свега стоји лукаво настојање Сатанино да човека одвоји и окрене против Бога, настојање “човекоубице од искони”, вештог искушавача људске слободне воље и вештог злоупотребљивача људских слабости. Све ово, наравно, под видом свакодневних или скоро свакодневних овоземаљских проблема, иза којих се тешко наслућују постављене замке, и врло често чак и несвесно постајемо робови греха и Сатане.

Није зато превише чудно, али је јако забрињавајуће (да не кажем алармантно) каквим нас све средствима данас заводе се пута Истине, чиме нас све бомбардују не би ли оштетили ону клицу религиозности која лежи дубоко усађена у нама као бићима од Бога створеним. На првом месту, највећи број деце још у раном детињству добија непотпуне или неисправне информације о Богу и религији, тако да њихова природна религиозна знатижеља остаје ускраћена за важна обавештења која могу да одиграју и те како значајну улогу у развоју и формирању будуће личности. Затим, школско васпитање не нуди ништа значајно на том пољу, напротив; веронаука је прогнана из школа, а наставници (већим делом) религиозно необразовани не само да не упућују децу да на прави начин задовољавају своје религиозне потребе, већ их директно обмањују непотврђеним атеистичким хипотезама (под велом научних чињеница) које су важиле као општеобавезне још у време њиховог школовања. Ово се, углавном, протеже кроз читав даљи систем школства, само што се пропаганда помера са природних наука на теоретисање филозофије и друштвених наука[1]. Видимо, дакле, да породица недовољно, а школа скоро уопште не усмерава младе људе на Цркву и црквени живот. Само друштво то чини још мање. Дубока морална криза, одсуство елементарне културе из живота великог броја грађана, недостатак друштвене и политичке свести, друштво као поприште прљавих политичких сукоба и размирица, медији који изједначавају веру државотворног народа са разноразним сектама које раде на штету исте, а тиме и на штету самог народа, уместо вере у прогнаног Бога вера у идоле – новац, моћ, националне квази-јунаке, политичаре, фолк звезде, врачаре, гатаре, астрологе, разне “духовне” покрете, и др. – само су део животног албума који нам се нуди и намеће као неопходан за очување “идентитета нашег националног бића”. Посебну улогу играју штампа и радио, где постоји цензура само политичких информација и информација из области деловања Цркве, док се широки медијум засипа многим неукусом, вулгарношћу, непровереним вестима и свесно смишљеним лажима, где се блати све и свашта, а нарочито, опет, оно што би требало да нам је најсветије – наша православна вера. Врхунац свега је телевизија, где се изгубио укус и за рекламе, и за филмове, образовне и информативне емисије, а нарочито је у последње време постало популарно да се на каналима и државне и приватних телевизија посвећују специјалне емисије класичним обмањивачима лаковерног народа – душепогубитељним врачарима, гатарима, особама које се баве разним видовима магије, и астролозима. Ово је често са видљивом политичком подлогом, али, што је најстрашније, све је више и више заклањања иза Цркве и Православља, тако да смо добили “православне” врачаре, “православне” гатаре, “православне” астрологе, чему наш “православни” народ и те како наседа, иако је све ово у директној супротности са учењем Цркве, на чему ћемо се даље и задржати.
Шта нам нуди магија

У току свог постојања човек је развио две врсте односа према невидљивом: мистички и магијски. Мистика је заједница са богом, а магија заједница са природом.[2] Обично се дешава да људи поистовећују ова два односа, што је неисправно. Магија се заснива на веровању у постојање натприродних сила на које човек може утицати како би помоћу њих извео одређене жељене промене које природним средствима не може остварити.[3] Магијски поступак је поступак принуђивања; ту не постоје ни морални обзири, ни поштовање туђе слободне воље, тражи се само корист у овом свету ма и по цену наношења највеће штете другима. Док се у религији признаје зависност од неког вишег бића, дотле се у магији заповеда одређеним силама; човек се не осећа ни као син ни као слуга Божији, већ као суверени, макар и уображени господар света. Магија не признаје да постоји Бог који управља светом; она се заснива на веровању у постојање непознатих, невидљивих, окултних сила, без неке личне свести, али ако се тим силама и приписује свест, онда су то демони које мађионичар својом тајном вештином изазива да чине његову вољу.[4]

Најчешћа подела магије је подела на белу магију, којом се тежи остварењу неког повољног, позитивног ефекта (нпр. нечијег оздрављења, успешног лова, и др.), и на црну магију, којом се тежи нанети неко зло (уроци, чарање, чини). Међутим, ово је само формална подела, јер је суштина у много чему иста.

Постоје извесни облици религије у којима се магија легално користи, као што су фетишизам, таоизам, шаманизам, и др. Међутим, магија је успела да пусти корене код појединих људи чак и у оним религијама које су изричито противне коришћењу магије, тако да има следбенике, на жалост, и у хришћанству, како у источно-православном, тако и у западном, римокатоличком (докази против употребе магије биће изложени при крају рада). И сами смо често у прилици да видимо или чујемо да постоје извесне особе које пале свеће наопако, везују крпице по гранама дрвећа у близини неке цркве, носе разне амајлије против урока, мале потковице за срећу, и много шта друго. Све ово нема никакве везе са Православљем. Западни окултизам (чији је утицај све присутнији на нашим просторима) препун је магијских елемената, почевши од спиритизма, преко теософије и антропософије, све до тзв. “црних миса” које су саставни део богохулних церемонијала сатанистичких секти. Многи од ових праваца покушавају да се заклоне иза хришћанства, да се “провуку” под именом хришћанских начела, обреда или традиције, док су неки други, рецимо “сатанисти”, отворено окренути против хришћанског Бога, не кријући при том да директно служе Сатани. Њихови скупови су крајње богохулни, пуни језивости, настраности, блуда, призивања Сатане, често уз коришћење крви жртвоване животиње, а бивало је и људских жртава. Магија је широко заступљена. Овако залутали људи су обавезани одређеним строгим “моралним” кодексом, тако да није мали број извршених самоубистава, па и убистава (у име Сатаниног царства), а поједини лабилни чланови често бивају инструмент за рађење "прљавих послова”[5] одређених политичких моћника. Дакле, све насупрот Божијим заповестима, насупрот реду, поретку и миру међу људима у свету, уз издашну помоћ демонских сила.
Порекло магије

Корени магије задиру дубоко у нашу прошлост; многи научници сматрају да је чак и преисторијски човек знао за магију. Њена појава може се везати за нарушени природни однос у прародитељском греху између човека и природе са једне, и Бога са друге стране. Наиме, Бог је створио човека по своме обличју као лично, свесно и слободно биће, са израженом стваралачком способношћу. Први човек, Адам, имао је општење и заједницу са Богом, и требало је да слободно и у љубави достигне своје пуно сједињење са Богом, а оствари пуноћу свога бића за коју је назначен, да оствари своје обожење. Управо је обожење човека циљ целокупне божанске творевине. Сам по себи човек, мимо Бога, као створено биће и тиме део целокупне божанске творевине, није био у стању да ово оствари. Међутим ђаво, тај “човекоубица од искони”, предлаже човеку сасвим супротни и за овог као лично и слободно биће један разрушилачки пут стицања онога што човеку иначе није било немогуће и неостварљиво – да буде као Бог. Дакле, ђаво је саветовао људима обожење без Бога, да се мимо Бога постане Бог, и то на који начин: управо једењем плода са забрањеног дрвета познања добра и зла. Као да се убирањем и једењем неког плода са било ког и каквог дрвета човек може изједначити “са Богом вечно Живим и Истинитим! Зар то није магијски начин који је ђаво човеку предложио, начин аутоматског, мађијског ‘постајања Богом’, тј. начин лажни и преварни, обмањивачки и убилачки, начин безлични и обезличујући, и самим тим нечовечни, античовечни и антибожни чин?”.[6]

Од злоупотребе слободне воље и нарушавања првобитног односа са Богом, тј. од “изгнања из раја”, човек и даље у себи носи лик свога Творца, и даље га Створитељ позива да разбије окове своје грехољубивости и да се слободном одлуком и из љубави врати заједници са Њим; међутим човек, вођен својом грехољубивом природом и лукавством Сатаниним, у немогућности да се одрекне или да побегне од Бога, све више је замагљивао Божији лик у себи, као и сам појам Бога, па га је прекројавао и уобличавао према свом укусу и фантазији. Тако је неко налазио Бога у светлим небеским телима, неко у биљкама, животињама, камењу, а неко у својој дивљој фантазији која га је водила најкрволочнијим церемонијама.

“Ђаволов предлог био је пут и метод сваке лажне религије и магије, и тај метод се касније понављао и понавља кроз многе псеудорелигије, кроз разне магијске, механичке, насилне покушаје ‘усрећења’ човека и човечанства, што је увек идолопоклонство и идолослужење. Уместо Живог и Истинитог Човекољубивог Бога, ђаво је човеку у Рају предложио мртвог идола, свеједно да ли је тај идол сам ђаво, или човек као сопствени самоидол".[7]
Врачаре, гатаре, пророци

Са појавом магије у људском друштву формира се одређена група људи која сматра да је обдарена да ступа у везу са натприродним силама, да утиче на њих или да предвиђа шта ће се догодити, односно да погоди шта се некоме некада и негде већ десило. Врачари су, најједноставније речено, људи који се баве враџбинама, односно различитим врстама магије. Постоје у већем броју код примитивних племена и народа на нижем степену развоја (то су тзв. врачеви, који врше улогу жреца, гатара и лекара у одређеном племену), а у нешто мањем броју и у развијенијим друштвима (врачари и врачаре). Није редак случај ни код нас да се, рецимо, болесна деца, уместо код лекара, одводе код врачара да им ове нешто “бају против урока”, да се скидају наводно већ бачене чини, да им спреме разноразне мелеме, дају савете и сл. (= надрилекарство). Брижни и уплашени родитељи, наравно, “спасиоце” њиховог детета увек новчано награђују, мада су и те како чести случајеви да се здравствено стање погорша, за шта се редовно изнађе други кривац. За исте ствари одлазе код врачара и одрасли, али и зато да се на неког баце клетве или да се нанесе другом какво зло, што изравно спада у подручје тзв. црне магије. Има и таквих врачара који (или: које) саветују људима да обиђу цркве и манастире, често и више њих у одређеном дану на приличној међусобној удаљености, да би тако решили неки лични проблем. Као да су цркве одређене тачке на мапи које треба обићи за само један дан да би се проблем успешно решио, попут неке спортске дисциплине. Дакле, заборавља се да је црква дом молитве и обитавалиште Духа Светог, па јој се даје улога неког елемента у магијској радњи. Очигледно је да иза оваквих људи не стоји Бог, него демонске силе.

Са овим врачарима и врачарама немају апсолутно никакве везе св. безсребреници Козма и Дамјан, у народу познати као св. Врачеви, који су били лекари ревносни у хришћанској вери, и који за учињене услуге болесницима нису тражили или примали било какву награду; народ их назива св. Врачеви (= св. Лекари) зато што именица “врач” на црквенословенском и руском језику управо и значи: лекар.

Гатаре (гатаоци) су особе које “погађају” шта се некоме у прошлости десило или шта ће се у будућности десити, а често “откривају” и карактер одређене личности. При том користе одговарајућа помоћна средства – некада су се служили костима убијене или жртвоване животиње, предметом који припада некој особи, кристалним куглама, звездама (астролози), распоредом црта на длану руке (хиромантија), картама, и томе слично; у новије време широко је распрострањено тзв. “гледање у шољу”, као и многе од већ поменутих метода. Додуше, поједини гатари се не служе помоћним средствима, већ на основу разговора лицем у лице, телефонског разговора или написаног писма врше своја “погађања”. Одмах треба рећи да су и овде у питању обмане, сличне или истоветне оним магијским, дакле – “Ђавољих руку дело”.

Из ове групе треба издвојити област парапсихологије, која је још увек недовољно научно испитана, а особе које поседују стварне парапсихичке способности су тако малобројне у односу на самозване видовњаке, да то још више отежава њихово разликовање и проучавање.

Библијски пророци били су од Бога изабрани људи који су свом народу објављивали Божију вољу, као и оно шта ће их снаћи у будућности, или шта их може снаћи ако се не одрекну безбожништва и идолопоклонства. Неки од њих су прорекли долазак и мисију Господа Исуса Христа као обећаног Спаситеља. Међутим, то су све били људи у Божијој милости који нису одступали од праве вере, који се нису клањали идолима и који се нису користили магијом ни било каквим демонским обманама. Такви људи су постојали и после делатности, смрти, васкрсења и вазнесења Господа Исуса Христа – као светитељи Божији у Цркви Његовој, надахнути Духом Светим. Такви људи постоје и данас, али не изван Цркве, јер тамо где нема благодатног руковођења Духом Светим – нема ни истине.

Међутим, у стварности нам се дешава да смо управо претрпани квази-пророцима, врачарама, гатарама, видовњацима, екстрасенсима и ко зна чиме још (секте и “духовне покрете” да и не помињемо). Опште незнање и духовна незрелост друштва узимају свој данак. Све више је људи на путу који не води никуда – осим у пропаст. Пророци нуде своја лажна пророштва и држе нас у неизвесности и неодлучности, стварајући тако неспособност да учинимо нешто корисно за себе. Њихове “визије” су тако уопштене и нејасне, да и када буде очигледно да су погрешили, лако налазе оправдање у неким општим светским збивањима, и све се наставља по старом. Народ који се одрекао Бога лако их проглашава својим идолима, падајући толико под њихов утицај да им често откаже и логика здравог разума. Све се то после лако искористи за стицање профита без муке.

Али, да би ђаво још више ликовао, проналазе се нови начини да се приступи широким масама. у времену када се много говори о враћању нашег народа Православљу, одједном добијамо мноштво “православних” пророка који настоје да своје демонске радње сакрију иза Цркве; све више њих помиње светитеље и самог Господа Исуса Христа, као и напаћени српски народ, не би ли тиме придобили оне који су слаби у вери. А чињеница је да исти ти “пророци” не долазе у Цркву (ако и дођу – то је само маска због народа), не повинују се Божијим и црквеним наредбама, говоре (директно или индиректно) против хришћанске вере тиме што Бога приказују онаквим какав Он није, светитеље такође, говоре против свештеника, против богослужења – укратко, кваре и руше све оно што чини темељ и устројство Цркве. Поједини у обманама иду још даље, тако да имамо оне који тврде да поседујемо неисправне библијске текстове (да се прави налазе у Ватикану и да их треба силом освојити и узети – деда-Милоје), затим да постоји или да треба да се оствари “трећи завет”, да православно хришћанство треба “превазићи” Па са киме ово може имати везе осим са старим опадачем и обмањивачем људског рода – ђаволом?
Астрологија

Вероватно најраспрострањенија магијска заблуда под велом некакве научности. Енциклопедије је дефинишу као “псеудознаност која се бави прорицањем судбине појединог човека или људских заједница из положаја планета и звезда у одређеном часу. Развила се уз астрономију, када су људи ради оријентације у простору и времену почели посматрати звездано небо. Сматрајући Земљу средиштем света (геоцентрични поглед) и откривши да годишња доба и природа зависе од положаја Сунца, а неке природне појаве од месечевих мена, закључили су и да остала небеска тела морају имати пресудан утицај и на судбину људи”.[8] Или, просто и народски речено: астрологија је гатање по звездама.

Највероватније је да се појавила у Халдеји. Вавилонци су је преузели од Халдејаца, а одатле се проширила по Египту, Грчкој, Римском царству, Персији и Индији (све ово вековима пре доласка Господа Исуса Христа). У средњем веку се нарочито развила код Арапа. од свих тих народа, зависно од времена и услова, добила је одређене особености. Тако имамо различите врсте хороскопа: западни, кинески, индијски, и многе друге.

Шта је то што нам нуде хороскопи? Заиста – нешто “фантастично”. Потребно је да дате податке о месту у коме сте се родили, сат и датум рођења, чиме ћете бити сврстани у одређену групу људи, и сазнаћете каква сте личност, шта је уобичајено да вам се дешава, каква вам је била прошлост и шта вас очекује у будућности, и, што је најважније, добићете савет како треба да се понашате у наредном временском периоду. Дакле, не морате много да мислите, има ко то да уради за вас, довољно је да послушате.

Хороскопи се израђују као дневни, недељни, месечни, годишњи, натални, за једну личност, за више њих који припадају истом знаку, итд. Праве се на основу тога какав су међусобни положај заузела небеска тела при свом кретању; наиме, појединим небеским телима или сазвежђима дато је одређено симболичко значење, и од њиховог распореда на небу зависи шта ће се дешавати на Земљи. Постоји, дакле, некаква судбина, нешто што се збива мимо људске и божанске воље, нешто што неумитно утиче на то како ће људи реаговати, како ће се понашати.

Какве последице доносе оваква учења? Прво што је уочљиво јесте да је слобода човекова сведена на најмању могућу меру, уколико није и сасвим искључена. Јер, ако моји поступци зависе од распореда звезда над мојом главом, тј. од судбине којој се сви покоравају, зашто да се не препустим стихији збивања, зашто да се трудим када могу да послушам савете астролога, а десиће се оно што већ мора да се деси? Зашто да поправљам себе и да се трудим да не повредим другог када су мој карактер и моје понашање од судбине “зацртани” да буду такви какви јесу? Ја нисам одговоран за своја дела, нисам крив за своје поступке, као што ни други нису. Једноставно – такав је хороскоп!

Овим се негира и хришћанско поимање Бога као апсолутног и слободног бића, које из љубави ствара свет и човека као врхунца читаве творевине: ако постоји судбина одређена звездама, зар је човекољубиви Бог створио човека ради звезда (а не звезде ради човека)? Уколико није хтео то, онда је и сам Бог подложан судбини мимо које не може, што значи да ни Он није слободан, односно да зависи од творевине коју је створио (што је апсурд), или да није створио свет ни из чега, да свет постоји откада и Бог, и да се заједно покоравају некаквој свеопштој судбини – што је карактеристично за многобожачке религије, односно за “незнабошце”, људе који не познају Правог и Истинитог Бога (термин узет из Св. Писма).

Није нимало тешко закључити ко стоји иза “изумитеља” астрологије и судбине. Нико други до онај коме смета вера човекова у Бога, онај ко је у виду змије навео родоначелнике човечанства на првородни грех – сам Сатана. Измишљањем судбине оправдава се зло у свету као нешто што нужно постоји; човек се наводи на пасивност и немарност према свом спасењу (што је озбиљан грех); уводе се пагански елементи којима се квари вера и схватање Бога. Хороскопи се користе као одлично средство сугестивног управљања људском вољом.

Астрологија је поникла међу многобожачким народима чији су богови пројекција људске фантазије; са овим је народима библијски јеврејски народ био у сталном непријатељству. Зодијачки знаци у хороскопу потичу управо из асиро-вавилонске религије. И како онда на основу њих може неко сврставати хришћане у одређене групе људи чији су животни путеви детерминисани некаквим звезданим божанствима? Или да се представља као “православни астролог” (попут Оље Бакић), или да се ставља у заштиту “Србије и Православља од демонског остатка света” (Миља Вујановић), када су сви из истог семена демонског проклијали?
“Православље” Миље Вујановић

Ево феномена свима добро познатог: Миља Вујановић, самозвана “Регулус”, астролог, пророк, саветник, борац за заштиту “српства и православне вере од демонског запада”! Особа која је толико задужила ову земљу да су јој широм отворена врата државних и приватних медија.

Свакоме ко се макар мало разуме у основне хришћанске православне вере неће бити нимало тешко да препозна ко стоји иза њених изјава. За анализу сваке њене емисије и сваког њеног наступа биле би потребне читаве студије. Професија којом се бави општи је део антихристовских настојања да се човек одвоји од Бога. Међутим, начин на који то изводи је страшан; запањујуће је колико покушава да се заклони иза Цркве и Православља, и забрињавајуће је колико у томе успева код лаковерног и декларативно “православног” дела народа. Поћи ћемо зато од следећег:

Најпре, додато презиме “Регулус”. Колико је само хришћанског у њему! Па пророштва на основу звезда и планета (о чему смо већ говорили)... Затим “цитирање” Светог Писма, при чему смо сведоци честог навођења онога што нигде не пише у Светом Писму, и још чешћег извртања текста Светог Писма и списа св. Отаца. Па сами св. Оци – св. Јован Златоусти, св. Јован Дамаскин (Тачно изложење православне вере), св. Григорије Ниски (Против судбине, О Ендорској врачари) пишу против астролога и судбине, осуђујући нарочито јелински астролошки фанатизам! А у самој Библији изричито се забрањује бављење астрологијом, магијом, гатањем и врачањем (доказе ћемо навести мало касније).

Бог и хришћански светитељи су код дотичне пророчице сведени на магијске елементе и симболе којима се лако манипулише; митолошки богови разних народа стално се утрпавају у хришћанство. Госпођо Регулус! Један је Бог Отац са Сином и Духом Светим, и као “православна хришћанка” требало би да знате да га ми називамо Св. Тројицом, а не Светим Тројством (како га називају на западу, што и ви често чините). А то је суштинска разлика. И митолошким боговима (попут Зевса, Јупитера, Марса, Венере, Перуна, Зодијачких божанстава Асиро-Вавилонаца, и др.) у хришћанству нема места.

Карма, судбина, реинкарнација. Ово су све појмови преузети из источњачких религија, и немају никакве везе са хришћанством. штавише, директно се сукобљавају са основама хришћанске догматике.

Што се тиче другог доласка Христовог, сам Спаситељ је рекао: “А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до отац мој сам” (Мт. 24,36). Али Миља Вујановић и њен компјутер то знају (???!!!).

Посебну групу бесмислица сачињавају оне у којима се Миља јавља као “бранилац српства”. Тако сазнајемо да су Срби посебан народ Божији, да су сви из зависти против њега, да су се зле силе света окренуле против праведних и богобојажљивих Срба... Затим да је Бог на нашој страни, да су звезде и хороскоп наклоњени “трећој Југославији”, и да стога слободно можемо ратовати против светских велесила (може ли ико здравог ума да овако нешто саветује свом народу?)... Ту су и промашена предвиђања, попут најављиване велике и кобне катастрофе на западу одређеног дана – од чега, наравно, није било ништа. Важно је и сазнање да су у време Хомеровог Одисеја постојале Македонке праље које су у ствари биле Српкиње, а које су својом песмом опчињавале морепловце(!?).

[...]

Овде недостаје простор за шири осврт и на друге популарне појаве, попут Клеопатре (код које су арогантно лицемерје и бестидно преварантство присутни у запањујућој мери), деда-Милоја, видовите Зорке и много, много других. Будући да је суштина њихове делатности изложена у ранијим поглављима, то овде и није неопходно детаљније разматрање.
Учење Библије и св. Отаца

За нас православне хришћане свакако да је најважније и најмеродавније шта о овим проблемима каже Црква кроз своје духовно искуство. Зато ћемо навести места из Светог Писма и каноне васељенских и помесних сабора, као и правила св. Отаца која се тичу ове проблематике:

- Не обраћајте се к врачарима и гатарима, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш (III Мојс. 19,31).

- А ко се обрати к врачарима и гатарима да чини прељубу за њима, окренућу лице своје насупрот њему, и истријебићу га из народа његова (III Мојс. 20,6).

- А човјек или жена, у којима би био дух врачарски или гатарски, да се погубе, камењем да се заспу, крв њихова на њих (III Мојс. 20,27).

- Нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник; ни бајач, ни који се договара са злијем духовима, ни опсјенар, ни који пита за мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за таке гадове тјера те народе Господ Бог твој испред тебе. Држи се сасвијем Господа Бога својега. Јер ти народи које ћеш наслиједити слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог Твој (V Мојс. 18,10-14).

- И сина свога проведе кроз огањ, и врачаше и гаташе, и уреди оне што се договарају да суховима и врачаре; и чињаше врло много што је зло пред Господом (II књ. о царевима 21,6).

- Стани сада са врачањем својим и с мноштвом чини својих око којих си се трудила од младости своје, не би ли помогла, не би ли се окријепила. Уморила си се од мноштва намјера својих; нека стану сада звјездари, који гледају звијезде, који проричу свакога мјесеца, и нека те сачувају од онога што ће доћи на те. Гле, они су као пљева, огањ ће их спалити, ни сами се неће избавити из пламена; неће остати угља да се ко огрије, ни огња да би се посједјело код њега (Исаија 47, 12-14).

- Овако вели Господ: не Учите се путу којим иду народи, и од знака небеских не плашите се, јер се од њих плаше народи (Јеремија 10,2).

- И многи од оних који се занимаху чаролијама сабраше књиге своје и спаљиваху их пред свима... (Д. ап. 19,19).

Канони васељенских и помесних сабора, и правила св. Отаца:

- Који се обраћају гатарима, или тзв. стотницима, или другим сличним, да од њих дознаду шта им желе открити, нека сходно ономе што су већ оци наши у погледу њих наредили, подлегну правилу о шестогодишњем кајању. Истој казни морају се подвргнути они који воде медвједице или сличне животиње на развесељавање, а на штету простога света, те варајући казују лудорије о срећи, о судби, о родословљу, и мноштво других таквих ствари; а исто и тзв. гониоци облака и они који се чарањем баве, који праве амајлије противу чаролија, и гатари. А који упорни у томе остану, и неће да се одврате и уклоне од таквих штетних и незнабожачких измишљотина, наређујемо да сасвим из Цркве прогнани буду, као што и света правила налажу... (Трулски сабор, 61. правило).

- Гатари и који слиједе незнабожачким обичајима, или који доводе у своје куће некакве да им бајају, или ради очишћења, нека се подвргну правилу о петогодишњем кајању, прелазећи установљене ступње: три године нека припадају и двије године молитве, али без причешћа (Анкирски сабор, 24. правило).

- Свештене особе или клирици не смеју бити гатари, ни врачари, нити се бавити гатањем у бројеве, или у звезде, нити правити тзв. амајлије, које нису него окови њихових истих душа. Који пак носи такве амајлије, наредисмо да се изагну из Цркве (Лаодикијски сабор, 36. правило).

- Који се вежба код врачара или слично, нека буде под казном онолико времена колико и убице (72. правило св. Василија Великог).

- Који се врачаријама баве и следе обичајима незнабожаца, или доводе којекакве у своје куће да им спремају чаробна пића да се очисте, нека подлегну правилу шестогодишњег кајања; и пошто за једну годину буду плакали, једну слушали, пак за три године припадали и једну опет стајали са вернима, нека се тада тек приме (83. правило св. Василија Великог).

- Они пак, који се обраћају варалицама, или гатаоцима, или онима који обећавају да ће кроз демоне од нечега очистити или од каквог зла сачувати, такви морају да марљиво буду испитани и на одговор позвани... (3. правило св. Григорија Ниског).
Уместо закључка

Народе богобојажљиви, народе хришћански! Ако заиста желимо да будемо оно што декларативно јесмо, вратимо се православној Цркви и њеном светотајинском животу. Посећујмо богослужења и чујмо оно чему нас Црква учи, јер управо она представља наставак Спаситељеве мисије кроз историју, а установљена је и предата нам од самог Господа. Изван ње нема нам ни Истине, ни спасења. Изван су грабљиви вуци који на сваки начин настоје да нас лажима обману и заведу са правог пута. Сазнајмо где је извориште наше духовности и упознајмо основе православне вере, да бисмо лакше разликовали светлост која разгони таму од лажног блеска овоземаљских пролазних вредности. Пуноћа духовног живота није ни у телевизијским преносима литургија, ни у уличним часописима, ни у “духовним” књигама сумњивог порекла, ни у грлатом разметању Православљем оних који са њиме немају никакве везе; она се налази само у благодатном црквеном животу. Истина се мудрује, не фантазира, не продаје; њоме се једноставно живи.

Ако смо народ светосавски, ако себе називамо потомцима св. Саве, чинимо онда и дела његова, да на нас не дође прекор Господњи: “Да сте деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова” (Јн. 8,39). Не градимо себи идоле, не упадајмо у лукаве замке ђаволове. Очистимо себе и светиње наше, да се у нама обнови благодат Светога Духа, да будемо достојни да се синовима Божијим назовемо.

“Не упрежите се у исти јарам с неверницима; јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има светлост с тамом?

А какву сагласност Христос са Велијаром? Или какав део има верни с неверником?

И какво је слагање храма Божијег са идолима? Јер ви сте храм Бога живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.

Зато изиђите из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог, и ја ћу вас примити.

И бићу вам отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ” (II Кор. 6,14-18).
Напомене:

1. Ово је стање посматрано у целини, уз дужно поштовање према појединим просветним радницима који се поштено и професионално односе и према својој науци, и према својим ученицима.
2. Владета Јеротић: Психоанализа и култура, издање БИГЗ-а, Београд 1980.
3. Опћа енциклопедија Југословенског лексикографског завода, Загреб 1979.
4. Др. Лазар Милин: Научно оправдање религије, књига 1, Београд 1984.
5. Од претњи и застрашивања, па до убистава.
6. Др. Атанасије Јевтић: “Духовни живот виђен из православне антропологије”; Трагање за Христом, ТРЗ “Храст”, Београд 1989.
7. Наведено дело, стр. 144.
8. Опћа енциклопедија Југословенског лексикографског завода, Загреб 1979.
9. Магазин “Независни”, стр. 16, 1993


http://nbf.pl‎

Повратак на “Веронаука”




  Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 38 госта

cron