www.pepeljuga21veka.org.rs-Čarolija - Pepeljuga 21. Veka i Prijatelji

Ако је ово Ваша прва посета, обавезно погледајте Често Постављана Питања кликом на линк ЧПП. Да би сте постављали или одговарали на теме морате бити регистровани, односно пријављени. Кликните на линк Региструј се за наставак.


Хуманитарни рад из другог угла

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Хуманитарни рад из другог угла

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 08 Јан 2014, 17:54

“Хуманитарне” организације као извор профита


Најмоћније “хуманитарне” организације на свету, УНХЦР, УНИЦЕФ, Међународни Црвени крст и још неколико њих, заправо су само покриће закулисних послова које спроводи такозвана међународна заједница широм света. Јер, тамо где има рата и глади има и профита.

Хуманитарне организације које прикупљају новац како купиле нешто сиромашнима можда су смислили неки промућурни трговци са добром идејом и за себе и за купце своје робе. Рецимо да имате радњу у којој продајете разноврсну робу и да сте приметили да вам чоколаде слабо иду, јер много људи нема пара за то. Продате их месечно хиљаду, а могли би још толико кад би сви који их желе могли да купе. Шта можете да урадите? Да оснујете добротворни фонд и намамите оне који имају вишак новца да купе чоколаде сиромашнима. Треба само да направите добру и дирљиву психолошку представу преко које ћете ганути срце људи који имају новац. Ангажујте за ову срцепарајућу представу неколико познатих ликова, најбоље глумаца и потплатите неколико утицајних медија (тј. главних уредника новна и ТВ) да вашу хуману акцију промовишу и резултат неће изостати. Наравно, сакријте тај „мали” детаљ да сте ви као трговац организатор читаве акције и имаћете званично „хуманитарну акцију” коју су основали неки самосвесни „добри људи” са жељом да сиромашној деци купе чоколаде.

У ваш хуманитарни фонд временом ће стизати све више “добрих” донатора па ћете моћи да платите и глумце и новинаре и посебну администрацију фонда, а остатак новца ће и онако на крају завршити у вашој радњи. Пошто ће сиромашни примаоци чоколаде добити као поклон, можете фонду продати и оне које су већ мало бајате. Поклону се у учи не гледа. Временом ћете моћи да прибегнете и разним другим трговачким триковима. Тако можете гладнима временом испоручивати све мање чоколада, а медијски приказивати да је подељено много више јер ћете од новца из фонда моћи да платите добре књиговође да вам сваки динар (евро или долар) у фонду прокњиже тако да испадне да је све отишло на чоколаде за сиротињу, а да су активисти фонда и уредници радили за џабе.

Најзад са новцем из фонда можете невидљиво финансирати и неку моћну политичку странку и њене посланике да донесу такве законе да хуманитарни фондови као што је ваш добију посебан статус у одредбама закона о плаћање пореза, царина и сл. Тако ваш “хуманитарни фонд” може бити ослобођен свих дажбина које морате ви да плаћате као трговац.

Онда треба само да оснивате фондације, умножавате их и повезујете их у мрежу са другим трговцима и временом смишљате како да овај новац који више држава више није вољна да контролише, пребацујете на разне своје рачуне. Што више фондова и рачуна тиме све више можете затирати траг новцу. Тако ваш новац од “хуманитарних активности” може завршити и код неке “мале” бомбама и пушкама наоружане скупине која ће терорисати радње и киоске ваших конкурената. Можете од тог новца купити читаву фабрику чоколаде, а ако вам за њихову израду треба сировина (какаово дрво које расте на некој далекој тропској територији где председник државе није вољан да вам га уступи за мале паре и мали интерес), можете му послати терористе и бомбаше који ће тамо још наоружати локалну мангупарију и направити му хаос у читавој земљи. Најбоље да направе верску или етничку поделу, тако да живот обичних људи постане неподношљив, па тамо морају да се ангажују УН или НАТО „миротворци” са авионима и бомбама да све то смире. И то се наравно назива “хуманитарна акција”. Када такав некооперативни идиот од председника државе или владе изгуби власт, пошаљите своје хуманитарце да ојађене и осиромашене људе изнова организују тако да раде на плантажама какаовог дрвета и зараде неку цркавицу. Нека се тај ваш пројекат назове „хуманитарном инвестицијом на стварању одрживог развоја”. Сиротиња ће бити срећна да има бар нешто да ради и продаје будзашто, а ви само дођете и покупите какао. И продајете онда чоколаду по читавом свету по десетоструко већој цени.

Наравно, посао са чоколадом је само један од послова. Преко хуманитарних фондова можете повећати продају којечега: на пример застарелих и канцерогених мамографа (ако нађете коруптивне особе које ћете као министре здравља устоличити у држави – пројектованом региону, који ће мамографију учинити чак законом обавезном за све жене) или можете продати већи број инкубатора за бебе, ако се нађе довољан број активиста у акцији коју чедно назовете: „ Битка за бебе”.Можете продавати компјутере, разне медицинске дијагностичке апарате (који никога неће излечити).

У сваком случају отварају вам се врата за фантастичан бизнис, само када успете да створите хуманитарну илузију од свога грамзивог трговачког порива. За овај бизнис морате имати бар четири условна фактора: неку хуману катастрофу, коруптивне fundraisers – људе од имена и угледа који ће новац прикупљати у фонд, медијску промоцију и веште књиговође или банкаре који ће новац каналисати где вама као трговцу одговара. Најбоље да имате сопствену банку која врши пласмане широм света. Ефекат свега је да се највећи део прикупљеног новца нађе на крају на рачуну ваше компаније. Ако вам се кроз фондове (услед великих катастрофа) провлаче милијарде евра или долара, ви ћете зарађивати фантастичан новац за који уопште нећете плаћати порез, а јавност неће ни знати колико сте богати.

Најмоћније “хуманитарне организације” које користи властела и која се на политичкој позорници појављује под називом “међународна заједница”су: УНХЦР и УНИЦЕФ, као и међународни Црвени крст. Када не би било катастрофа и ратова или „етничких” и „верских сукоба”, поплава , цунамија и сл. , преко њихових рачуна се не би преливале милијарде долара, а десетине хиљада запослених у овим организацијама би остали без позамашних плата и бенефиција. Зато стара трговачка изрека каже: ако тржишта нема, оно се мора направити.

Поред ових највећих међународних ХО, у свету оперише огроман број приватних и државних хуманитарних фондова у разним регијама и оне се оснивају по потреби у зависности од катастрофе.

УСАИД градио путеве у Aфрици за транспорт злата

Државни фонд УСАИД новац од пореских обвезника САД највише воли да пласира у Африку, Азију, али и у посткомунистичку источну Европу и Русију у њихов “национални развој”. Најзанимљивији су им региони које је западњачка војска (Савезници или НАТО) прво добро засуо бомбама, или где је дошло до тешких међуетничких оружаних сукоба грађанства. Тако ови “хуманитарци” помажу “опоравак” ратом ојађене сиротиње повезујући њихово газдинство или рудно богатство и радну снагу са интересима властеле и глобалним тржиштима. О томе да су били са новцем из својих фондова присутни и пре избијања оружаних сукоба у неком регион, за народ остаје тајна. Тако наоружавање локалних побуњеника и парамилитарних војски и терориста увек за медије остаје велика мистерија. Одакле на пример афричкој сиротињи која нема ни воде, ни хране, паре да се снабдеју оружјем?

Тако је нпр. у Конгу у региону веома богатом златом напрасно дошло до оружаних сукоба међу локалним племенима. Пошто путеви транспорта злата иду и кроз Руанду, “сукобила” су се 1994. Хуту и Тусти племена, иако су одувек живели заједно. Независни новинарски језици кажу да су свему овоме кумовали белгијски мисионари из Africa Inland Mission који су наоружали локалну конгоанску партију под вођством извесног Tomasa Lubange (2002), а главни профитер геноцида у Руанди 1994. је њен садашњи председник Pol Kagame (марионета Запада).

Иначе, власници златних рудника у овом региону су француски тајкуни Žak и Alvaro Hachuel, а њихова рударска компанија се зове Muana Afrika. Европски директор рудника Muana Afrika, Etijen Deni, почео је своју каријеру пљачке рудних богатстава Африке преко Kongo Umicora, у бившем белгијском рударском гиганту Union Miniere, 1974.

Muana Afrika је власник читаве златне жиле у Занију и оближњи путеви којима се ово злато транспортује саграђени су уз помоћ донација УСАИД-а. Преко њих је злато извожено у Танзанију, која важи као веома криминална земља у афричкој пљачки јер преко ње иду и трансфери оружја за Уганду.

У овим срамним “мировним” мисијама у Руанди и Конгу, на српску срамоту, учествовали су и војници из Србије.

УСАИД помогао узгој генетски модификованог кромпира и затровао труднице

УСАИД је финансирао и да научници са државног Универзитета у Мичигену направе специфичну ГМ сорту кромпира намењену Африци. Циљ је био “хумана мисија искорењивања глади у Африци”, јер је закључено да кромпирови мољци наносе велику штету индустријском узгоју кромпира у афричком региону. ГМ је био отпоран на пестициде и антибиотике којима је прскан. Стручњаци, међутим, кажу да су кромпирови мољци у ствари грицкали само лишће, па ГМ сорта није имала никакав ефекат осим приликом складиштења плодова. Да су мољци нападали немилосрдно сва поља са засађеним кромпиром, научници не би морали да приликом испитивања поља допремају стотине хиљада јединки кромпирових мољаца и пуштају их у поље да би видели да ли гризу, а што је иначе рађено и сакривено од медија и јавности.

Сада свака ћелија овог ГМ кромпира садржи антибиотик Канамyцин, који је тако ушао у ланац исхране у Африци и који , познато је одавно, прелази у плаценту код трудних жена и тако и у фетус. И то је и сам производјач овог антибиотика одавно предочио свим трудницама означавајући га веома рискантним за њих. Али, “хуманитарци” су то игнорисали.

УСАИД је познат и по пласману разноразних високотоксичних вакцина у Африку, где су мета посебно деца и жене, а на Филипинима је избио скандал када је откривено да је овај фонд стајао иза програма органичене стерилизације жена у два региона 2005. Многи од филипинских здравствених радника су радили истовремено са УСАИД и саInternational Planned Parenthood, који је отпочео програм контроле популације код католичких нација. Dr Ligaya Acosta, бивша заменица министра филипинског министарства здравља због овога је поднела оставку.

УСАИД данас „помаже” и српску пољопривреду

УСАИД последњих година „помаже” и српски агробизнис , веровали или не како би га учинио конкурентнијим на ЕУ тржишту. Да ли баш овим „хуманитарцима” можда треба захвалити што се данас кукуруз у Србији сеје на 60.000 до 70.000 биљака по хектару , док је раније то било 25.000 до 30.000. Превелики број биљака тако троши много више воде из земљишта, што је посебно опасно у време сушних периода какав смо имали 2012. Дакле, да ли овим „хуманитарцима” треба захвалити и за тешку загађеност кукуруза афлатоксином који онда ушао у ланац исхране животиња и људи?

Занимљиво је да се и у Србији пре две године напрасно појавио кромпиров мољац у пољима где га раније никада није било. Неки сељаци су уверени да им је кромпиров мољац стигао са новим увозним семеном кромпира.

УСАИД је веома присутан и на Косову и Југу Србије где се баве „реконструкцијом државне и локалне управе”, а посебно су фокусирани на „развој партнерства” међу општинама Прешево, Бујановац и Владичин Хан. Британска фирма „Lydian International Ltd.“открила је одавно знатне количине злата на Косову, као и других рудних богатстава.

Случај Хаитија и српска „мировњачка” срамота

И нама добро познати „хуманитарац” Бил Клинтон има свој „хуманитарни” фонд „Clinton initiative“. Уопште читава породица (супруга и ћерка ) су се специјализовали за фундраисинг од компанија и појединаца из читавог света, а посебно су им драги богати донатори из Кине где су из САД одливене стотине милијарди долара у инвестицијама како би кинески бизнис потопио америчке националисте који нису нашли или не желе да нађу заједнички језик са глобалистима из трговачког картела у Лондону. САД се иначе годинама одржава приливом новца са Далеког Истока и других делова света , док америчка привреда стагнира.

Након разорног земљотреса на Хаитију јануара 2010. године (за који је амерички Пентагон вероватно „интуитивно предосетио” да ће се догодити па су војне бродове за „спасавање” упутили у регион дан пре земљотреса), Клинтон је са ћерком одмах почео да прикупља новац и шаље пакете са храном и водом на Хаити.

Због великог броја невладиних организација које раде на Хаитију ова држава се у жаргону често назива и Република невладиних организација. НВО сектор је тако окупациона сила која пажљиво мотри да се Хаићани никада не отргну из ропства и од властелинске пљачке из Британије и Француске, како су једном умало успели исплативши им сва дуговања. Тако и две година након потреса око 360.000 Хаићана живи под шаторима и има само један оброк дневно. Земљотрес који је Пентагон „предосетио” убио је 250.000 људи , а колера убила још 7.750 након што су стручне „хуманитарне” УН јединице преузеле санитарно обезбеђивање читавог региона.

По неким проценама око 3 милијарде долара само у индивидуалним донацијама је ушло након 2010. године на Хаити и још 6 милијарди је прикупљено уз помоћ владе.

Анализе Центра за глобални развој о томе где је завршио сав новац закључиле су да је мање од 10 посто укупне суме отишло влади Хаитија, а мање од 1 посто отишао је организацијама и привреди. Читава једна трећина из укупног фонда је у ствари враћена донаторима и донаторским земљама како би им надокнадила њихов сопствени цивилни и војни учинак у овој катастрофи. Већина остатка новца је остала међународним невладиним организацијама и њиховим приватним уговарачима у разним пословима.

Стотинама хиљада људи који су остали бескућници тзв. “међународна заједница” је саградила једва 5.000 нових домова. Упркос чињеници да су криминал и убиства на Хаитију процентуално око 6,9 на сваких 100. 000 становника (стопа у Њу Орлеансу је 58), велика сума новца је потрошена на”безбедност” тј. оружене снаге УН које Хаићани никада нису желели на свом тлу. Годишњи буџет ове “миротворачке” и “безбедњачке” УН мисије (у којој су на своју срамоту учествовали и припадници МУП-а Србије у оквиру снага Minustah) за 2012-2013. износи око 644 милиона долара, а само он би покрио градњу чак 58 000 јефтиних кућа које би задовољиле потребе хаићанских бескућника.

Како добити на поклон државно земљиште

Многе хуманитарне фондације се у Београду налазе на локацијама у центру града за које би нека профитабилна фирма, која плаћа порез, морала добро да плати, док они то не морају. При томе могу у Србији “хуманитарци” да обављају и неке привредне делатности, под условом да им у статуту стоји да је то “хуманитарни рад”. Могу разну робу увозити без царине, а порез на добит не плаћају ако је роба намењена у хуманитарне сврхе. Могу примати и давати поклоне у некретнинама, земљишту, новцу итд. Тако на пример задужбина Riharda Freliha, која има зграде у Добрињској и Македонској улици у самом центру Београда има и своју Фондацију Солидарности која окупља више разних хуманитарних фондова. Frelih је иначе био предратни јеврејски трговац житом који је био власник више магацинских простора широм Србије у којима је жито чувано.

Тако је у склопу Фондације Солидарности Србије основан и Центар за хипорехабилитацију близу Требиња у БиХ. У преводу то је рехабилитација помоћу коња и циљ Центра је тако да децу са инвалидитетом рехабилитује (нејасно како) помоћу коња. У сваком случају је ова фондација морала да за то има и земљиште и ергелу са коњима. Суоснивач овог Центра је веома занимљив лик на функцији владике у СПЦ-у за захумско-херцеговачку и приморску област, а познат је по духовном имену Григорије. Владика Григорије је иначе велики заљубљеник у фудбал, али и у бизнис као притајени или активни учесник у многим пљачкашким приватизацијама широм БиХ. Познат је и као поштовалац световног живота по кафићима и љубитељ је скупих аутомобила попут „Масератија”. Радо се моли Светој Богородици и посећује католичке молитвене скупове, па чак себе од миља назива бискупом.

Стављати инвалидну децу на коње је слично као када деци оболелој од канцера донирате компјутере или их подмећете под исцелитељску руку неке самозване инкарнације Исуса Христа. Али у овом случају је ипак било најважније доћи до земљишта за овај „хуманитарни” фонд. И ту им је помогао велики српски „патриота” Милорад Додик тако што је донирао државно земљиште, које је раније користила војска Југославије, епархији владике Григорија. А епархија је онда то великодушно уступила Центру за хипорехабилитацију при Фонду Солидарности у оквиру приватне задужбине Riharda Freliha. Да је нека компанија хтела да купи ово земљиште на Зупцима код Требиња морала би да издвоји велики новац и плати порез и остале дажбине, а што би све ушло у државну касу. Овако је то избегнуто.

Владика Григорије (де Торквемада) како га још називају по великом шпанском инквизитору, у једном тренутку је чак био велики и љутити критичар сумњивих послова Милорада Додика, док са њим није нашао заједнички бизнис.

Холивудски агенти преобучени у лоше глумце и редитеље

Као агенти илузионисти разних “хуманитарних ” фондова најчешће се ангажују славни глумци као и врхунски спортисти , који не могу добити врхунске уговоре са моћним произвођачима спортске опреме уколико не уступе своје име и ангажовање, али и део зараде (као рекет) у разне „хуманитарне” акције. Зато се сви спортисти који зарађују милионске суме нађу у улози “хуманитараца”.

УНХЦР од 2001. има као свој бренд Анђелину Џоли, католкињу, али је мање познато да је она и члан Комитета за иностране послове који је формално основала породица Рокфелер, а заправо је то политичка експозитура Лондона преко које се креира спољна политика САД. Џоли је тако јавно позвала Кину и Русију да искористе своје право вета и изврше притисак на Сирију. Она је 2003. године путовала и у Конго у пратњи обавештајца из Конга и члана Међународне кризне групе, Џона Прендергаста који је на вези са растућом армијом афричких “Отпораша” који с е врхунским психолошким операцијама окупљају у оганизацију “Save Darfur“. Џоли својим оскудним глумачким умећем игра у пропагандним холивудским филмовима који промовишу неопходност мешања ЦИА и САД у “хуманитарне” операције широм света (где има злата и нафте и сл.).

У Сарајеву је промовисала “свој редитељски” филм “Земља крви и меда”, којим се оправдава хуманитарна НАТО интервенција у Босни. Њену посету и интервју с а њом је пратила ТВ “Ал Џазира”, као бајаги “независна арапска телевизија”, која познато је увек има ексклузивне снимке и саопштења Ал Каиде (Al CIAde).

Уницеф има Миу Фароу, а УНХЦР користи и име Бена Афлека, такође агента који глуми глумца и који је управо преко “свог” филма АРГО америчкој наивној јавности показао зашто Америка мора што пре војно интервенисати у Ирану (који је приказан као велика опасност за Запад).

У овој холивудској агентури запослен је и Џорџ Клуни који се придружио Џону Прендергасту на промовисању помоћи Конгу коју им је послао лицемерни Нобеловац и “миротвоац” са бомбама – Барак Обама. Прендергаст, који је означен као “водећи амерички активиста за људска права” је претходно путовао око Судана и по читавој Централној Африци са тада већ изабраним будућим председником Руанде, Полом Кагамеом, кога данас у Африци називају западњачким Тројанским коњем и ратним геноцидним профитером. Он сарађује и са “хуманиратним” фондом Била Клинтона.

Ивона Живковић / IvonaZivkovic.net

http://www.vaseljenska.com/misljenja/hu ... r-profita/
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Хуманитарни рад из другог угла

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 08 Јан 2014, 17:58

http://www.bbcserbian.com

Petak, 11. novembar 2005. - Objavljeno 10:48 GMT

Nevladine organizacije i mediji

Koliko ste puta ove godine čuli da se u medijima citira stav neke nevladine oranizacije?

Ako slušate BBC ili gledate CNN, ako čitate vodeće svetske dnevnike, odgovor će verovatno biti - vrlo često.

Kombinacija prirodnih katastrofa i gladi, veliki spektakl za Afriku Lajv ejt, i jubilarni samit UN značili su da su nevladine organizacije ove godine retko bile izvan glavnih vesti. Štaviše, postale su verodostojan izvor informacija i komentara.

No, da li su mediji i nevladine organizacije postali isuviše bliski?

Planiranje kampanje

Svakog ponedeljka, medijski tim treće po veličine britanske dobrotvorne organizacije za razvoj, Ekšn ejd, planira svoje kampanje.

U vrhu njihovih prioriteta trenutno je decembarski sastanak Svetske trgovinske organizacije u Hong Kongu.

Zadatak šefa medijskog tima Ekšn Ejda, Džejn Mojo, jeste da zainteresuje sredstva informisanja za taj sastanak:

"Moramo medijima dati ono što im treba - a oni traže priče iz života. Telefoniraću urednicima, i ponudiću im priču o farmerima sa kojima radimo."

Potreba za publicitetom

Svesne da nije dovoljno medijima ponuditi ideju za priču, nevladine organizacije često o svom trošku vode novinare na teren, čime dobijaju publicitet - ali i uticaj.

Nik Ren je urednik CNNa za Evropu, Bliski istok i Afriku:

"Nama su iznad svega potrebne slike, i zato se često obraćamo humanitarnim organizacijama da bismo stigli do teško dostupnih i opasnih područja.

Saradnja s tim organizacijama pomaže nam da dogadjaj pokrijemo kroz svedočenje ljudi koji pate."

Potpuna simbioza

On dobro poznaje obe strane medalje - radio je kao novinar BBC-ja i kao portparol Ujedninjenih Nacija tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

"Medijima su nevladine organizacije potrebne delom i kao sredstvo za prikupljanje informacija. One su "globalne hobotnice", čiji pipci dosežu do svih krajeva sveta.

Organiyacije uz to nude i tumačenje nekog dogadjaja, komentare, analize - a za novinara su to vrlo korisne stvari.

Kada govorim o simbiozi, msilim prvenstveno na to da su nevladinim organizacijama potrebni mediji. Jer, da bi dogadjaj dobio epitet krize, potreban je publicitet - šokantne slike, grozni radio izveštaji."

Finansijeri kao prioritet

Nevladinim organizacijama publicitet je potreban iz još jednog razloga, priznaje Džejn Mojo:

"Da biste dobili novac od donatora i finansijera, potrebno je da budete poznati, dobro poznati - a to ne možete postati bez medija.

Ljudi vam neće davati novac ako se kriza kojom se bavite nije pojavila u medijima."

Incestuozan odnos

"To je incestuozan odnos. Kada je je reč o izveštavanju iz Afrike, mediji i nevladine organizacije jedni druge hrane sopstvenim predrasudama.

Loše vesti su pogonsko gorivo za nevladine organizacije i za zapadne medije - tako smo dobili neprincipijelnu koaliciju "afropesimističkih" medija i "dobrotvora" koji posluju upravo zahvaljujući afropesimistima.

Zato iz Afrike gotovo nikad ne stižu dobre vesti."

Dominacija zapadnih humanitaraca

Dr Abdulu Rahimu ne dopada se ni dominacija zapadnih humanitarnih organizacija u medijima:

"Oksfam, Ekšn ejd i druge "srceparajuće" humanitarne organizacije moraju da nauče da je njihova uloga da pomažu i podržavaju - a ne da u ime naroda vode neke svoje ratove."

U postojećem medijskom kontekstu, bitke Abdula Rahima su unapred izgubljene.

Mediji se ne odriču NVO

"To ne znači da mi samo udovoljavamo željama humanitaraca, ili da smo forum za njihove ideje.

Mi idemo tamo gde možemo da nadjemo dobru priču, gde možemo da se približimo ljudima pogodjenim nekom krizom. Ako usput moramo da se obratimo humanitarcima, to nije problem."

Dakle, neprincipijelna koalicija, ili moćna kombinacija koja obezbedjuje medijsko pokrivanje nekog ozbiljnog problema?

Jedno je sigurno - pod udruženim pritiskom vesti i izuzetno konkurentnog tržišta, nevladine organizacije postaju sve veštiji medijski igrač. Sve dok budu uživale ugled "snage koja se bori za opšte dobro", malo je verovatno da će se takva situacija promeniti.
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Хуманитарни рад из другог угла

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 08 Јан 2014, 18:12

Istraživanje

Etika humanitarne akcije
IHP Istraživanje humanitarnog prava

PRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE

1 neutralnost (nezauzimanje strana)
Da bi stekli i zadržali poverenje svih učesnika, humanitarni radnici ne staju ni na čiju stranu u neprijateljstvima ili sporovima.nepristrasnost (prioritet zasnovan na potrebama)
Humanitarni radnici ne vrše diskriminaciju na bazi nacionalne i rasne pripadnosti,
verskih uverenja, društvene klase ili političkog uverenja.
Rukovode se isključivo potrebama pojedinaca i dajući prioritet najhitnijim
slučajevima.

nezavisnost (odupiranje pritiscima)
Humanitarne organizacije se odupiru svim vrstama pritisaka ili uticaja sa strane, bilo da oni dolaze od donatora, međunarodnih tela ili vlada, kako bi bile u mogućnosti da
deluju efikasno prema stvarnim potrebama.
Istraživanje etika humanitarne akcije podrazumeva razmatranje dilema sa kojima se
najčešće susreću humanitarni radnici, koji se u svom delovanju pridržavaju sledećih
principa:
Neutralnost1
Nepristrasnost,
Nezavisnost.
Tokom aktivnosti potrebno je da učenici razmatraju navedene principe kako bi bili u
stanju da razumeju značenje ovih principa i način na koji se oni primenjuju u praksi. Radi
boljeg razumevanja i primene u praksi učenici vežbaju na studijama slučajeva tako što
se analiziraju stvarne dileme humanitarnih radnika.
Ciljevi:
Upoznavanje sa principima kojima se humanitarna akcija rukovodi (kao što su:
princip neutralnosti, princip nepristrasnosti i princip nezavisnosti),
Razumevanje dilema sa kojima se humanitarni radnici suočavaju radeći svoj
posao.
Materijal:
Posećivanje zarobljenika
Priča: „Svetlost u tami“
Principi rada u humanitarnoj akciji
Prilog: Situacije etičkih dilema
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Хуманитарни рад из другог угла

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 08 Јан 2014, 18:15

aktIvnoStI U nekolIko koraka
Prvi korak: Voditelj, u velikomkrugu, otvara temu kroz nekoliko pitanja i zapisuje odgovore
učenika na tabli.
a) Da li znate neke posebne kodekse ponašanja koji obavezuju ljude u vršenju svog
posla?
Očekivani odgovori: (Na primer:Hipokratova zakletva koja sadrži spisak propisa i obaveza
kojih lekarimoraju da se pridržavaju, novinarski etički kodeks po kome novinari ne smeju
da odaju imena ljudi koji su im dali informaciju, ukoliko je to po te ljude opasno ili oni to
ne žele).
b) Koji su, po vašem mišljenju, principi kojima humanitarni radnici moraju da se
rukovode u vršenju svojih aktivnosti u korist žrtava oružanih sukoba?
Očekivani odgovori: (Neutralnost, nepristrasnost, nezavisnost)
c) Zašto su neutralnost i nepristrasnost potrebni u humanitarnoj akciji?
Očekivani odgovori: (Zahvaljujući svojoj neutralnosti, humanitarni radnici mogu da se
kreću kroz ratne zone i pomažu žrtvama sa obe strane sukoba. Time što su nepristrasni,
mogu da pomažu žrtvama isključivo na osnovu njihovih potreba)

drugi korak: Voditelj, u velikoj grupi, čita iz priloga „Principi rada u humanitarnoj akciji“,
jednu po jednu situaciju i traži od učenika odgovore na sledeća pitanja:
Kako biste odgovorili da ste humanitarni radnici?
Kojim principom ste se rukovodili prilikom davanja odgovora?
treći korak: Voditelj uvodi pojam etičke dileme koja je prisutna prilikom sprovođenja
humanitarnih akcija, govoreći o tome kako se one nekad kritikuju a time se i njihova
opravdanost dovodi u pitanje. Kritizeri često pronalaze etičke dileme sa kojima se
humanitarni radnici suočavaju u vršenju svojih zadataka.
Voditelj deli učenike u 4 grupe i svakoj grupi daje primer situacije u kojoj oni treba da
identifikuju etičke dileme. Učenici se odlučuju za određenu akciju koju bi preduzeli, kako
bi argumentovano mogli da odgovore kritizerima.
Situacije etičkih dilema:
a. da limi produžavamo rat?
Humanitarne organizacije priskočile su da pomognu očajnimcivilima u ratomrazorenoj
oblasti. Pošto su one obezbedile spoljnu pomoć za preživljavanje civila, zaraćene grupe
su u potpunosti zanemarile potrebe sopstvenih civila. Ta pomoć spolja imje omogućila
da sve resurse zemlje upotrebe za vojsku. Zbog toga se rat nikako nije završavao.
b. da limi pomažemo politici etničkog razdvajanja?
Civili su pobegli u zaštićenu zonu koja je ustanovljena kao sklonište za žrtve „etničkog
čišćenja“ u njihovoj zemlji. Humanitarni radnici su pomagali u njihovoj evakuaciji iz te
zone u izbegličke centre izvan zemlje. Humanitarna akcija je mogla da bude tumačena
kao doprinos etničkom čišćenju time što je preselila žrtve iz njihove domovine.
C. da li humanitarna akcija obezbeđuje izgovor za nedelovanje političara?
Dve zemlje su u ratu, a gubici među civilnim stanovništvom su ogromni. Neki glasovi u
drugimzemljama osuđuju nezavidan položaj žrtava, ali ni jedna strana vlada nije voljna
da interveniše kako bi naterala dve strane u sukobu da prestanu, ili da izvrši pritisak na
njih da poštede civilno stanovništvo. „Šta znači pokušati da se dopremi humanitarna
pomoć kad odlično znamo da bi to bila samo„kap u moru“ i da bez stranog političkog
pritiska ili vojne intervencije, mi, humanitarne organizacije samo obezbeđujemo svetu
mirnu savest“, žali se jedan humanitarni radnik.
d. da limi prećutno prihvatamo prisilno raseljavanje civila?
Da bi pojačali kontrolu sela u borbenoj zoni u komsu se nekad krili pobunjenički borci,
civili su bili primorani da podignu logor na 30 km od svojih kuća. Agencije za humanitarnu
pomoć bile su zamoljene da dopremaju hranu i medicinsku pomoć u logor.
Čineći to, međutim, one bi prećutno prihvatile prisilno raseljavanje civila.
Istraživanje : Etika humanitarne akcije
1
Istraživanje
Etika humanitarne akcije
IHP Istraživanje humanitarnog prava
PRIRUČNIK ZA NASTAVNIKE
etička dilema se može definisati kao situacija u kojoj se stremljenje ka jednom valjanom cilju sukobljava sa drugim valjanim ciljem, ili čini zlo isto kao i dobro.
naPoMena vodIteljU
Polaznicimogu da kažu da su neke situacije „bez dobrog rešenja“ (odnosno, nemogu
da se reše povoljno bez obzira na odluku). Istaknite da čak i u takvim situacijama,
humanitarni radnici ne mogu da izbegnu pravljenje izbora. Nečinjenje je isto izbor kao i preduzimanje neke akcije.
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Хуманитарни рад из другог угла

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 08 Јан 2014, 18:16

četvrti korak: Izveštavanje predstavnika grupa i diskusija.
Peti korak: Voditelj na osnovu izveštavanja grupa i diskusije koja se vodila izdvaja
ključne ideje i izvodi završni komentar.

„PrincipiMKCK, neutralnost (nezauzimanje strana), nepristrasnost (pružanje pomoći
žrtvama prema njihovim potrebama) i nezavisnost (nepotčinjavanje nikakvoj
političkoj vlasti), zahtevaju da MKCK pruži otpor pokušajima jedne strane u sukobu
da zloupotrebi njegove usluge ili da uskrati usluge suparničkoj strani. Taj otpor treba
da bude nenasilan i svestran.(…) Rezultat toga je da delegati MKCK-a moraju biti
strpljivi, diskretni i nenasilni (…) I spremni da žive sa dilemama.“
(Nikolas Beri, Rat i Crveni krst)
Za MKCK je strogi kodeks ponašanja od presudne važnosti jer on ima mandat da
izvršava osetljive zadatke kao što je poseta zarobljenicima, ili da bude neutralni
posrednik između dve zaraćene strane.
Neutralnost i nepristrasnost nisu sami sebi cilj već sredstvo da se izvrši humanitarni
zadatak da se ugroženim ljudima pruži pomoć i zaštita.
kljUčne Ideje
Humanitarne organizacije moraju da imaju neki kodeks ponašanja.
Humanitarni radnicimoraju da budu neutralni i nepristrasni kad pružaju zaštitu
i pomoć da bi stekli i zadržali poverenje svih strana u sukobu.
Humanitarni radnici se susreću sa etičkimdilemama u svomposlu. Iakomožda
nema jasnih, najboljih odgovora ili odluka, važno je shvatiti da je i ne činiti ništa
odluka koja ima posledice.
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Хуманитарни рад из другог угла

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 08 Јан 2014, 18:19

Šta rade delegatiMKCK za vreme poseta zatvorima

Vode uvodni razgovor sa upravnikom radi
upoznavanja sa njegovim gledištem, organizovanja
posete i dobijanja uverenja da će
MKCK moći da održava privatne razgovore sa
zarobljenicima, registruje zarobljenike, vrši
inspekciju svih delova zatvora i ponavlja
posete.
Obilaze zatvor (posebno ćelije, toalete i
tuševe, dvorište za vežbanje, kuhinju, samice
i ambulantu).
Uopšteno razgovaraju sa grupama
zarobljenika o manje osetljivim pitanjima: o
vodi, hrani, toaletima i tuševima, o
dostupnosti medicinske nege, o vežbanju,
svežem vazduhu i aktivnostima u dokolici.
Privatno razgovaraju sa zarobljenicima o
osetljivim i ličnim pitanjima kao što su
tretman tokom ispitivanja; ponašanje
stražara; eventualno sakriveni zarobljenici;
eventualno zlostavljanje drugih zarobljenika;

Kontakti s porodicom; medicinski ili lični
problemi.
Završni razgovor sa upravnikom; delegat
MKCK ga upoznaje sa svojim nalazima i
predlaže mere za poboljšanje stanja.
Najčešće preporuke upravi:
ponoviti uputstvo stražarima da se prema
zarobljenicima ponašaju s poštovanjem;
produžiti vreme za vežbanje na najmanje
jedan sat dnevno;
davati zarobljenicima povrće ili voće
najmanje jednom dnevno;
povećati zalihe čiste vode;
poboljšati pristup medicinskoj nezi.
Kad je potrebno MKCK obezbeđuje posebnu
pomoć kao što je: popravka vodoinstalacija i
sanitarija; razmena poruka Crvenog krsta;
osnovna medicinska i higijenska sredstva;
predmeti za dokolicu, pomoć za rehabilitaciju
otpuštenih, kada je ona potrebna.

Kako posete zatvoruMKCK pomažu zarobljeniku
Registracija i praćenje sudbine zarobljenika
mera su zaštite protiv„nestanka“ ili
nasumičnog pogubljenja.
Privatni razgovori sa delegatima o mučenju
ili boravku u samici mogu da pomognu da
zarobljenik to psihički lakše podnese.
Zarobljenici mogu da šalju poruku Crvenog
krsta porodicama, da ih obaveste gde se
nalaze, i eventualno prime odgovor.
Povremeno mogu da primaju porodične
posete.
Delegati će o informacijama koje su dobili od
zarobljenika o tretmanu i o najbitnijim
uslovima razgovarati sa upravnikom zatvora,
zamoliće da se uslovi poboljšaju ili će
ponuditi direktnu pomoć kao što je
obezbeđivanje sredstava za čišćenje ili
popravku sanitarnih uređaja.
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Хуманитарни рад из другог угла

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 08 Јан 2014, 18:27

Svetlost u tami

Prvi put su došli da nas posete ljudi spolja. Ja
sam samo bio čuo da u Ženevi postoji nekakva
organizacija koja pomaže siromašnim,
potlačenim ljudima, i to je sve. Nisam znao da
oni mogu da uđu u zatvor.
Pregledali su sve, ne samo ono što je zatvorska
uprava želela da gledaju. Očigledno je da su
želeli kompletnu sliku. Time su zadobili naše
poverenje.
Bili su efikasni i diskretni. Stekli su poverenje
obeju strana - uprava im je dozvolila pristup
mestima na koje drugi nisu išli, a zarobljenici su
ih videli kao, kako se to kaže,„svetlost u tami“.
Tokom svih šest meseci koliko smo proveli u
zatvoru, primali smo posete Crvenog krsta.
Nikad nas nisu izneverili. Dolazili su dvaput
nedeljno, nekad i češće.
Zapisali su naša imena i napravili spiskove. U
zatvor su stalno pristizali novi i mi smo se uvek
trudili da i njihova imena dođu na spisak što pre,
jer upravo nas je taj spisak štitio.
Danas sam živ samo zahvaljujući tome što sam
uspeo da predstavniku Crvenog krsta kažem
svoje ime.
„Možeš li to da mu objasniš? Ovo je za tebe, a
ovo za tvoju rodbinu.“
Nikad neću zaboraviti taj trenutak. Delegat je
ulivao poverenje i oslobodio me da govorim.
Postavio mi je mnogo pitanja o meni, o mojoj
situaciji, o mojoj porodici. Nije zauzimao nikakav
stav, samo je slušao.
Bili smo u zatvoru i bilo nam je teško. Želeli smo
da Crveni krst ispriča svetskim medijima sve
kako jeste. Na tome bismo im bili zaista zahvalni.
Ali kad razmislite…kad bi to uradili, kad bi otkrili
šta su sve videli, možda bi im uprava zabranila
da dolaze u zatvor. Da se to desilo, mi bismo bili
na gubitku.
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Хуманитарни рад из другог угла

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 08 Јан 2014, 18:29

Principi rada u humanitarnoj akciji

1. Oblast je bila pogođena glađu zbog suše i
dugotrajnog ratovanja. Jedna humanitarna
agencija je izradila veterinarski projekat za taj
nomadski narod čiji je opstanak zavisio od
njihove stoke. Pripadnici jednog ili drugog klana
bi često govorili humanitarnim radnicima:„Ne
smete ići u onaj drugi klan, jer su oni naši
neprijatelji. Kako možete da pomažete nama ako
pomažete njima?“
2. Teško ranjeni borac pobunjeničke vojske
prebačen je u bolnicu na lečenje. U bolnicu stižu
dva vladina vojnika koji su lakše ranjeni. Dok
medicinsko osoblje pruža pomoć pobunjeniku,
vojnici im se suprotstave rečima:„Sigurno ste na
njegovoj strani kad pomažete njemu, a nas terate
da čekamo. Zar vi ne treba da budete neutralni?“
3. Tokom oružanog sukoba jedna lokalna
humanitarna organizacija traži fondove kako bi
pomogla hiljadama ljudi raseljenih u severne
delove ratnim razaranjima pogođene zemlje.
Predstavnik poznate međunarodne poslovne
firme nudi ovoj organizaciji novac za pomoć
ljudima koji žive na jugu zemlje, u gradu u kome
firma ima fabriku, kako bi se ublažila napetost
koja sprečava mnoge od njegovih radnika da
dolaze na posao. Humanitarna organizacija
odbija ovu ponudu.
koji argument biste upotrebili za odbijanje
ponude?

SItUaCIje etIčkIH dIleMa:
a. da limi produžavamo rat?
Humanitarne organizacije priskočile su da pomognu očajnimcivilima u ratomrazorenoj
oblasti. Pošto su one obezbedile spoljnu pomoć za preživljavanje civila, zaraćene grupe
su u potpunosti zanemarile potrebe sopstvenih civila. Ta pomoć spolja imje omogućila
da sve resurse zemlje upotrebe za vojsku. Zbog toga se rat nikako nije završavao.
b. da limi pomažemo politici etničkog razdvajanja?
Civili su pobegli u zaštićenu zonu koja je ustanovljena kao sklonište za žrtve „etničkog
čišćenja“ u njihovoj zemlji. Humanitarni radnici su pomagali u njihovoj evakuaciji iz te
zone u izbegličke centre izvan zemlje. Humanitarna akcija je mogla da bude tumačena
kao doprinos etničkom čišćenju time što je preselila žrtve iz njihove domovine.
C. da li humanitarna akcija obezbeđuje izgovor za nedelovanje političara?
Dve zemlje su u ratu, a gubici među civilnim stanovništvom su ogromni. Neki glasovi u
drugimzemljama osuđuju nezavidan položaj žrtava, ali ni jedna strana vlada nije voljna
da interveniše kako bi naterala dve strane u sukobu da prestanu, ili da izvrši pritisak na
njih da poštede civilno stanovništvo. „Šta znači pokušati da se dopremi humanitarna
pomoć kad odlično znamo da bi to bila samo„kap u moru“ i da bez stranog političkog
pritiska ili vojne intervencije, mi, humanitarne organizacije samo obezbeđujemo svetu
mirnu savest“, žali se jedan humanitarni radnik.
d. da limi prećutno prihvatamo prisilno raseljavanje civila?
Da bi pojačali kontrolu sela u borbenoj zoni u komsu se nekad krili pobunjenički borci,
civili su bili primorani da podignu logor na 30 km od svojih kuća. Agencije za
humanitarnu pomoć bile su zamoljene da dopremaju hranu imedicinsku pomoć u logor.
Čineći to, međutim, one bi prećutno prihvatile prisilno raseljavanje civila.
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Хуманитарни рад из другог угла

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 08 Јан 2014, 18:29

Neutralnost i nepristrasnost oko vas
Potreba za neutralnošću i nepristrasnošću pojavljuje se
umeđuljudskimodnosima. Ako nastavnik da zanimljive
zadatke samo dečacima ili hvali samo devojčice, učenici
se žale da je nastavnik pristrasan prema jednima ili drugima.
Sportski sudijamora biti neutralan. Ako on donese
mnogo odluka u korist jednog tima, navijačimisle da se
stavlja na njihovu stranu. Sudija mora da odustane od
suđenja na slučaju ako se veruje da neće biti nepristrasan
jer je u nekakvoj vezi sa umešanima u slučaj,
zbog čega će se prema njima drugačije ponašati.
Napišite priču o tome kad je vas pogodio nečiji nedostatak
nepristrasnosti ili neutralnosti.
Ili nađite neku priču iz istorije, religije ili književnosti u
kojoj su neutralnost (ili nedostatak neutralnosti) bile od
značaja.
Ili napišite sastav koji istražuje zašto se ljutimo kad sumnjamo
da neko iz vlasti nije nepristrasan u ponašanju
prema ljudima.
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Хуманитарни рад из другог угла

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 08 Јан 2014, 18:33

Sirotinja pomaže, bogati se slikaju
marija kočijašević, tamara ognjanović, dušan mihajilović
koordinator istraživanja: aleksandar ćirić

"Srbi su u pružanju humanitarne pomoći često kratkog daha, a najadekvatniju pomoć pružaju kada padne krv", kaže Dragica Kljajić, stručni saradnik za socijalna pitanja u Crvenom krstu. Na računu jedne od mnogih humanitarnih organizacija koje su posle martovskih događaja pokrenule akciju prikupljanja pomoći srpskim porodicama na Kosovu i Metohiji još stoji oko 30 miliona dinara, a oni kojima je ta pomoć upućena i dalje čekaju. Na ovom primeru otvaraju se brojna pitanja vezana za fenomen humanitarnih akcija u Srbiji

Pre petnaestak godina humanitarne organizacije bile su malobrojne; danas ih, posle decenije ratova i neminovnog osiromašenja većine građana, ima više od petsto registrovanih. Usput, zakon o nevladinim organizacijama nije donet, što znatno otežava njihov rad. U Americi i zemljama zapadne Evrope država snosi troškove rada humanitarnih organizacija, dok naši humanitarci opstaju zahvaljujući dobroj volji pokrovitelja. Tako, na primer, generalni pokrovitelj humanitarne organizacije "Naša Srbija" je Grand prom (distributer grand kafe), dok se Kolo srpskih sestara – jedino žensko humanitarno udruženje u Srbiji, zasnovano na volonterskom radu – izdržava od priloga članica i dobrovoljnih priloga građana. Loše, uostalom: Kolo je nedavno uputilo apel na adrese 21 marketinške agencije koje bi, ukoliko pristanu da mesečno odvajaju po 100 evra, obezbedile da udruženje srpskih sestara plati najam prostorija.

Velik stimulans dobrotvornim aktivnostima u svetu jeste oslobađanje od poreza. Kod nas, izgleda, propisi nisu dovoljno stimulativni za potencijalne donatore. Prema informacijama iz Ministarstva finansija i ekonomije Republike Srbije, propisano je da se ukupni izdaci donatora učinjeni za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske i sportske namene, kao i za zaštitu čovekove sredine – priznaju kao rashod u njihovom poreskom bilansu od 3,5 odsto ukupnih prihoda. Mlađan Đorđević, predsednik "Naše Srbije" – organizacije koja pomaže deci koja su tokom ratova ostala bez jednog ili oba roditelja – u izjavi za "Vreme" kaže: "Apelujemo da se kroz oslobađanje od poreza firme stimulišu da daju više sredstava u humanitarne svrhe. Kod nas ima dovoljno potencijala da se pomogne, ne treba uvek čekati pomoć iz inostranstva, ali ipak treba i stimulisati donatore. U tom smislu, zadovoljni smo što je porez na plate smanjen."

ZASTARELI ALTRUIZAM: U republičkom ministarstvu za socijalna pitanja kažu da humanitarne organizacije i organizacije koje ostvare saradnju sa Crvenim krstom podnose zahtev nadležnom organu da bi dobile rešenje o poreskom oslobađanju. Svaki slučaj se pojedinačno razmatra i ocenjuje, a mesečno stigne oko 20.000 pojedinačnih zahteva.

U Crvenom krstu Srbije očekuju više od najavljenih zakonskih rešenja i smatraju da je važeći zakon zastareo u pogledu izvora finasiranja. Finansijska pomoć države Crvenom krstu svodi se na novac koji prosleđuje Ministarstvo zdravlja. Reč je o 25 odsto sredstava prikupljenih od Lutrije Srbije i igara na sreću, po važećem zakonu o igrama na sreću – čije odredbe nisu poštovane od 1990. do 2003. godine. U Crvenom krstu smatraju da su predviđena sredstva minimalna i kao najbliži primer navode Republiku Hrvatsku koja je usvojila zakon po kome se za Crveni krst odvaja 51 odsto od sredstava prikupljenih od lutrije i po jedan odsto iz cene osiguranja, odnosno naplaćene putarine. Sadašnji stav naše države, smatra Dragica Kljajić, ne samo što nimalo ne stimuliše već i u velikoj meri otežava rad Crvenog krsta.

Pored organizacija kojima je to specifična delatnost, organizovanjem dobrotvornih akcija bave se i sportski klubovi, privatne fondacije, marketinške agencije, političke stranke. Socijalni psiholog dr Bora Kuzmanović kaže da motivi za uzimanje učešća u dobrotvornim akcijama mogu biti altruističke ili utilitarne prirode, odnosno iz želje da se drugima pomogne ili iz pragmatičnih razloga – ali su ta dva motiva često međusobno isprepletena. "Jedan donator donosio nam je svakog ponedeljka pun kombi voća i pri tom postavljao jedini uslov – anonimnost", kaže Zoran Milačić, direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine, poznatijeg kao "Zvečanska". I Živorad Gajić, direktor Zavoda za vaspitno zapuštenu decu, navodi sličan primer: "Jedna naša sugrađanka nam je, na Bogojavljanje, poklonila kombi mercedes i to nam je izgledalo kao da nas je Bog pogledao, jer onaj koji smo koristili je iz 1986."
NA RUŠEVINAMA: Davaoci i primaoci

NEPOVERENjE U IMIDž: Dobrotvorne akcije su i dobra prilika da se izgradi imidž dobrotvora, obezbedi prisustvo u javnosti, popravi slika o sebi ili smanji porez. Na taj način, kaže dr Kuzmanović, dobrotvorne akcije se često koriste kao sredstvo da se popravi nepovoljan imidž – na primer ratnog profitera ili nekog ko je na nelegalan način stekao imovinu. S druge strane, ispitivanja javnog mnjenja ukazuju da građani Srbije izražavaju sumnju u iskrene namere dobrotvora; pretpostavlja se da razlog za takav stav leži u negativnom iskustvu iz protekle decenije.

"Ponekad se desi da učestvujemo i u akcijama koje su organizovane radi promocije onih koji ih organizuju. Na njih pristajemo samo zbog dece", kaže dr Radoje Simić, direktor Klinike za dečiju hirurgiju Instituta za majku i dete, govoreći o "čuvenoj" prošlogodisnjoj aukciji garderobe estradnih zvezda održanoj u Domu sindikata i hotelu Hajat, a čiji je prihod bio namenjen Institutima za majku i dete u Novom Sadu i Beogradu. Tu su se mogle videti lutke, igračke, streč haljine, minići, bodiji Cece, Dare Bubamare, Nede Ukraden, zmijske i drečeće torbice, sličuge Suzane Mančić, uključujući i tange Jelene Karleuše. U sali krcatoj novokomponovanim biznismenima Robert Čoban, vlasnik tabloida "Svet" i organizator dobrotvorne akcije, Miodrag Kostić (MK Komerc) i Bojan Karić nadmetali su se za tange Jelene Karleuše.

I u Centru za napuštenu decu u Zvečanskoj ulici navode slične primere velikodušnosti: "Među dobročiniteljima postoje mnogi koji svoje donacije daju isključivo uz reflektore i kamere. Posećivali su nas izvesni političari s kolačima i kamerama, želeći da svoju nežnost i dobrotu prema napuštenoj deci podele i sa svojim potencijalnim glasačima", kaže Zoran Milačić. Da se o imidžu dobrotvora ne brinu samo donatori već i posrednici – ljudi iz humanitarnih organizacija – jasno je na osnovu toga koliko su prisutni u medijima. Dok su neke od humanitarnih organizacija široj javnosti malo poznate, ima slučajeva da su upravo vodeći ljudi poznatiji od humanitarne organizacije u kojoj rade i da, čak, na taj način proizvode utisak da su oni donatori, a ne posrednici u prikupljanju pomoći. Dr Radoje Simić iz Instituta za majku i dete shvata da je medijsko angažovanje neophodno, ali ističe kako je veoma važno da se kampanjom "ne izaziva patetika, jer bi to bila zloupotreba dece". I Zoran Milačić, direktor Zavoda za napuštenu decu, ističe da su važni medijsko angažovanje rukovodećeg personala i dobar kontakt s medijima: "Mediji su najefikasnije sredstvo da se poziv za pomoć pošalje donatorima." Naš sagovornik ističe da politika kuće nije da "kukamo kako su nam deca jadna", nego da prikažu šta se može unaprediti, tj. kako se može doprineti boljem kvalitetu života dece u domu. U tom kontekstu, Milačić navodi primer jedne medijske kampanje u kojoj su vešto upotrebljene fotografije prostorija koje nisu bile u upotrebi, kako bi se predstavilo stanje u čitavoj jednoj ustanovi.

INTERES ZA INTERES: Boris Stajkovac, direktor Centra za brigu o deci, govori o politici koju zastupa kada je reč o medijskom angažovanju: "Treba nastupati oštro i osvajati što veći medijski prostor za svoju kampanju." S obzirom na to da su prema podacima Unicefa deca u Srbiji danas najugroženija (70 odsto je u dodiru s drogom, 850.000 dece živi u ekstremnom siromaštvu, 96 odsto talentovane dece želi da ode iz zemlje), važno je "raditi nešto konkretno", kaže Stajkovac i ističe da zbog toga ne apeluju na humanost onih koji imaju, već im nude razmenu interesa. Njihovo iskustvo s velikim firmama od kojih su tražili sredstva za svoje projekte nezadovoljavajuće je; navodi primere Apatinske pivare, Koka-Kole, NIS Jugopetrola, Hemofarma i Komercijalne banke. Po rečima Borisa Stajkovca, na molbe Centra iz ovih kompanija nije nikada odgovoreno. "Da bismo privukli donatore, nudimo im interes. Ako su političari, ponudimo slikanje za javnost. Velikim firmama nudimo reklamu, oglase, logo na tablama za školska dvorišta... Odnos današnjih bogataša prema deci u školama i domovima je katastrofalan i ukazuje na veliku sebičnost. Za razliku od njih, običan čovek, kada je o darovanju reč, uvek reaguje. Za Dečiju kliniku u Tiršovoj najviše je sakupljeno od običnih ljudi preko uplatnica Infostana. Takođe, i rudari su dali više nego velike kompanije."

Dragica Kljajić iz Crvenog krsta Srbije kaže da i ova organizacija sama poziva donatore i to upućivanjem apela pojedinim firmama, kampanjama u medijima i slanjem pripremljenih uplatnica bankama i poštama. Po njenim rečima, postoje kompanije koje na apel-pisma ne žele ni da odgovore, a među takvima su i neke od vodećih u srpskom biznisu. Ne želi da pominje imena jer se nada da će iskrena želja da se pomogne nadvladati jeftine marketinške poene. Na slične probleme nailaze i u Kolu srpskih sestara: "Što je čovek skromnijeg imovnog stanja – darežljiviji je. Što se tiče velikih kompanija, ako nema ko da lobira za vas, pisma i molbe završe u korpi. Pisale smo velikim firmama i slale naš program, ali nikad nema odgovora." Zanimljivo je da donatori koji se njima obraćaju uglavnom zahtevaju anonimnost.

BEZ PODATAKA: Ulogu posrednika između donatora i onih kojima je pomoć potrebna u poslednjih nekoliko godina često uzimaju organizatori humanitarnih koncerata. Pretpostavka je da se na ovaj način može lakše doći do potrebnih sredstava, jer kupovinom karte donator nešto i dobija za uzvrat. Najveći humanitarni koncert u poslednje vreme organizovan je za obnovu manastira Đurđevi stupovi u Rasu. Koncert "Obnovimo Stupove" održan je u novobeogradskoj Hali sportova 10. maja 2003, uz učešće najpoznatijih domaćih rok sastava. U opštini Novi Beograd kažu da je inicijativa za održavanje stigla u vidu dopisa monaškog bratstva Đurđevih Stupova. Opština je na ovu inicijativu odgovorila pozitivno, Hala sportova je koncertni prostor dala u zakup znatno ispod ekonomske cene, dok su izvođači nastupali bez honorara. Osim troškova koncertnog prostora, novobeogradska opština je platila i troškove čišćenja i porez – što odstupa od uobičajene prakse kada su u pitanju pokrovitelji koncerata. U opštini napominju da nemaju nikakav uvid u rezultate akcije (nisu dobili finansijski izveštaj), pa se zaključci o uspehu mogu izvesti samo na osnovu slobodne procene (učesnika) da je u Hali bilo oko 3000 posetilaca.

Akcija "Podignimo Stupove" karakteristična je i zbog dužine trajanja (započeta 1999. godine) i multimedijalnog pristupa (koncerti, sportske manifestacije, izložbe, kampanja na internetu itd.). Izuzetno aktivni učesnici akcije "Podignimo Stupove" jesu i muzičari iz beogradskog benda Van Gogh. Zvonimir Đukić Đule, frontmen Van Gogha, u izjavi za "Vreme" navodi da se ovaj muzički sastav često odaziva na pozive da učestvuje u humanitarnim akcijama. On kaže da Van Gogh na humanitarnim koncertima po pravilu nastupa bez honorara i da se "nikada ne bave pitanjima finansija. Taj deo potpuno prepuštamo ljudima koji sve organizuju, ne želim ni da razmišljam o tome da neko eventualno zloupotrebljava celu stvar za neku ličnu dobit." Đule i još neki beogradski muzičari kao primer dobro organizovanog humanitarnog koncerta navode loznički "Koncert za Nešu". Ovaj događaj su potpuno samostalno organizovali roditelji mladog šahovskog šampiona Nenada Perića, kome je bila neophodna transplantacija bubrega. Akciju su učešćem ili kupovinom ulaznica podržali "ključni domaći rokeri" i prikupljeno je dovoljno novca za operaciju u Moskvi.

Dragan Ambrozić, direktor koncertne agencije B92, ističe da ozbiljnih pokušaja da se u Srbiji naprave veliki humanitarni koncerti gotovo i da nema. "Ne postoje specijalizovane agencije ili pojedinci koji se bave isključivo organizovanjem takvih koncerata. Sve se radi sporadično i na ličnu inicijativu, pa situacija deluje konfuzno i neozbiljno." Po njegovom mišljenju, osim nepostojanja odgovarajuće organizacione strukture ključni problem je praktične prirode. "Ljudi koji bi trebalo da budu primaoci pomoći, u isto vreme treba da posećuju koncerte i daju novac u dobrotvorne svrhe." Naš sagovornik ocenjuje da bi, pre nego što se ekonomski standard stanovništva znatno poboljša, bilo realnije očekivati da stranci organizuju humanitarne koncerte za nas, po ugledu na nekadašnje Live Aid projekte za izgladnele stanovnike Etiopije. U takav stav uklapaju se i podaci koje iznosi Žarko Popović, direktor novobeogradske Hale sportova, prostora koji važi za najatraktivniji u gradu kada je reč o velikim muzičkim događajima. "Tokom godine primimo svega dva ili tri poziva koji se tiču organizacije humanitarnih koncerata, ali se retko dešava da se ti projekti i realizuju", objašnjava Popović i dodaje da Hala sportova u tim slučajevima spušta cenu zakupa prostora do 30 odsto, da bi pomogla organizatorima.

BEZ PUBLIKE: Možda dobar odgovor na pitanje zbog čega se ljudi iz sveta muzike tako teško odlučuju na pokretanje humanitarnih muzičkih akcija može biti projekat "Paradox", realizovan krajem januara ove godine. Događaj je osmislio podmladak beogradskog ogranka organizacije Kiwanis s namerom da se prikupe sredstava za dečije odeljenje bolnice u Zemunu. "Paradox" je prilično ozbiljno najavljivan, imao je solidnu medijsku podršku (reklamni spotovi na 3K i Art televiziji), a obezbeđeno je i učešće tzv. prve gradske muzičke ekipe (Del Arno bend, Negative, Rare, Kraljevski apartman, VROOM, Đorđe David...). Sneg i saobraćajni kolaps mogu samo delimično poslužiti kao izgovor Beograđanima, jer je za ovaj koncert prodato jedva tristotinak ulaznica. To je, prema rečima organizatora, bilo nedovoljno i za plaćanje najosnovnijih organizacionih troškova. Pojedini "veliki" bendovi su naknadno, posle informacija o slabom interesovanju publike, odbili da učestvuju na koncertu, što ponovo otvara pitanje istinske motivacije aktera humanitarnih priredbi.

"Grupa sedam" naših proslavljenih košarkaša učestvovala je u mnogim dobrotvornim akcijama. Jasmina Miljković, menadžer G7, kaže za "Vreme" da su njihove aktivnosti usmerene isključivo na institucije i da politika fondacije nije da često iznosi u javnost kome su i koliko pomogli. Jednom godišnje "Grupa sedam" organizuje konferenciju za novinare i tom prilikom saopštava rezultate svojih akcija i planove za narednu godinu.

Vladimir Sibinović, portparol Košarkaškog kluba Partizan, kao dobar primer izdvaja akciju "Ajmo navijači!", u kojoj je primalac pomoći bila Ginekološko-akušerska klinika Narodni front. Organizatori ove akcije su ozbiljno računali na postojeći navijački rivalitet, pa su na dan odigravanja derbi susreta košarkaša pored ulaza u dvoranu Pionir postavili kutije u koje su fanovi Partizana i Crvene zvezde ubacivali novčane priloge. Kako su bili isključivo u ulozi "izvođača radova", u KK Partizanu nemaju informaciju koliko je novca tom prilikom prikupljeno niti u koje svrhe je tačno utrošen. Jedini pisani trag koji je ostao iza akcije jeste diploma/zahvalnica agencije Positivity koja krasi prostorije u Humskoj 1. Inače, KK Partizan već tri godine uzastopno samoinicijativno organizuje novogodišnju posetu Domu "Drinka Pavlović". Tom prilikom se košarkaši crno-belih druže sa decom bez roditeljskog staranja, poklanjaju im sportsku opremu i rekvizite.


Humanitarni Gospod


U registru dobrotvornih i humanitarnih nevladinih organizacija nalaze se i brojne organizacije s religioznim utemeljenjem. Najveće od njih su zvanični fond Srpske pravoslavne crkve "Čovekoljublje", Caritas SRJ/SCG, novopazarski Merhamet i Adventistički dobrotvorni rad, ADRA – organizacija poznata iz vremena bombardovanja Sarajeva kao jedina preko koje je pomoć građana iz Srbije uspevala da dođe do Sarajlija.

Radne zadatke i prioritetne primaoce pomoći crkvene dobrotvorne organizacije određuju u saradnji s državnim institucijama jer, kako kažu, "ne žele da se igraju Boga". Međusobno sarađuju "kada za to postoji prilika" i u njihovom radu "ne postoji diskriminacija po polnoj, etničkoj, verskoj ili rasnoj osnovi". Ključni problem je potpuna zavisnost od stranih donatora, jer od 2000. godine i promene vlasti, Srbiju više niko ne smatra prioritetnim humanitarnim problemom. Prema rečima Jelene Dinjaški, upravnice programa fonda "Čovekoljublje", u njihovu donatorsku mrežu uključene su isključivo međunarodne organizacije i međunarodne crkvene fondacije.

"Čovekoljublje" je napredovalo od "paket organizacije" tokom devedestih do fonda koji u ovom trenutku na terenu vodi šest izuzetno ozbiljnih projekata. Jedan od njih je Mobilna medicinska nega koja u nekoliko opština reaguje na pozive starih, napuštenih, bolesnih, mentalno ili fizički hendikepiranih osoba. Svi operativci "Čovekoljublja" su svetovna lica. Jedini problem s kojim su se sretali u radu jeste preprodaja humanitarne pomoći, uglavnom krajem devedesetih godina. I uz dobrodušnu napomenu da "ipak ne treba zameriti nekome ukoliko proda paštetu koja mu ne treba, da bi detetu kupio čokoladu".

Izbeglice
Izbeglice

Komesarijat za izbeglice Republike Srbije (KIRS) po definiciji se bavi humanitarnim radom. Ova vladina agencija je u najvećoj meri zavisna od stranih donatora (UNHCR, Evropska agencija za rekonstrukciju, Međunarodni Crveni krst itd.) i nema ozbiljnijih iskustava sa samostalnim prikupljanjem sredstava. Inostrani donatori se povlače iz Srbije ili su to već učinili, što zahteva suštinsku promenu strategije. UNHCR je, na primer, ove godine već stopirao pomoć za oko 60.000 izbeglica iz Bosne i Hercegovine.

"KIRS polako prelazi iz humanitarne u razvojnu fazu, u kojoj bi trebalo obezbediti trajna rešenja za izbeglice, omogućiti im da povrate kontrolu nad sopstvenim životom i podstaći ih na osamostaljivanje", objašnjava doskorašnji komesar za izbeglice Ozren Tošić.

Zbog želje da se demistifikuje rad i ojača kredibilitet Komesarijata, u decembru 2003. objavljen je obiman izveštaj o radu u kom su, između ostalog, navedene i otkrivene finansijske zloupotrebe. U internim kontrolama utvrđena je lista od blizu 3500 lica koja su bila fiktivno ili pogrešno prijavljena na listu onih koji borave u kolektivnim centrima. To praktično znači da je ova akcija Komesarijata domaćim i stranim poreskim obveznicima uštedela oko 3,5 miliona evra. Tošić navodi i podatak da postoje brojne krivične prijave podignute protiv nekadašnjih državnih funkcionera, što svedoči o tome da je "posebno u periodu sankcija, ovaj servis korišćen samo kao dobar i siguran kanal za dotok novca".

Anatema na kobasice

Kobasicijada u Turiji, slavna po pokušaju SPC-a da je osudi zbog mrsnog razvrata u vreme velikog posta – manifestacija je humanitarnog karaktera. Naime, posle prve Kobasicijade, od viška novca kupljene su igračke za seosko zabavište. Kobasičari su se odmah dogovorili da i deo budućih prihoda ide u humanitarne svrhe. Iznos je iz godine u godinu sve veći i usmerava se tamo gde je to najpotrebnije. Od dosadašnjih priredbi kupljena su dva automobila "jugo 45" za Dom zdravlja, kupljeni su TV aparati i video-rekorderi za zabavište i osnovnu školu, knjige za biblioteku, kompjuter i štampač za seosku školu, uvedena gasna instalacija za crkvenu zgradu, opremljena zubna ambulanta... Svake godine pomoć u robi i hrani iz Turije stiže u Dečije selo u Sremskoj Kamenici i Dom za retardiranu decu u Veterniku.

http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=378545
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!


http://nbf.pl‎

Повратак на “Zakon ,Drustvo I Crkva”




  Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 9 госта

cron