www.pepeljuga21veka.org.rs-Čarolija - Pepeljuga 21. Veka i Prijatelji

Ако је ово Ваша прва посета, обавезно погледајте Често Постављана Питања кликом на линк ЧПП. Да би сте постављали или одговарали на теме морате бити регистровани, односно пријављени. Кликните на линк Региструј се за наставак.


Шта кад мама нема времена

Уредник:meteori

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке:3333
Придружен:03 Апр 2008, 18:22
Место:GROCKA
Контакт:
Шта кад мама нема времена

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 02 Мај 2008, 22:35

Nedavno se našoj četvoročlanoj porodici pridružio novorođeni član, što je, pogađate, izazvalo potpuni raspad sistema. Nas četvoro „starosedelaca” je primorano da ponovo gradi, dotad sasvim fino uhodanu dnevnu rutinu, sada na sasvim novim osnovima. Dobro, ide to nama - nekako. Ide nam sve bolje i bolje. Ali nikako ne mogu da se oslobodim osećanja da, otkako sam rodila treće dete, previše često izgovaram (bilo naglas, bilo u sebi) jednu veoma antipatičnu rečenicu: 'Nemam vremena!'
Mama, hoćeš li da mi pročitaš ovu priču? - Nemam vremena.
Kada ćeš da nam napraviš krofne? - Nemam vremena!
Ženo, imam li ja neku ispeglanu košulju? - Nemam vremena!

Nekako mi je ponestalo vremena za bilo šta osim za goli opstanak naše mnogobrojne porodice. A najmanje imam vremena za samu sebe. Pritom uopšte ne govorim o luksuzima tipa posetiti neku izložbu ili pročitati više od dve stranice knjige dnevno… već mislim na one sasvim prizemne stvari. Ponekad čak zapustim osnovne higijenske navike. Pokajnički priznajem (ali ne pred decom!) da često ni zube ne operem pre spavanja jer uskačem još obučena u krevet da podojim bebu, a onda, naravno, zaspim zajedno s njom.
Tokom celog mog dana provlači se lajtmotiv 'da li ću stići…' , ali najkritičnije je ipak ujutru.
Svi vrlo dobro znamo koliko je komplikovano postići da ujutru cela ekipa bude na vreme spremna za pokret. Ali ovo kod nas, u zadnje vreme, graniči se s ludilom. I zato nije čudno da sam jednog jutra odvezla dete u školu, a onda ulazeći u stan sasvim slučajno primetila u ogledalu svoj lik obučen u gornji deo pidžame…
Ujutru, kada svi budu obučeni, očešljani, opsluženi doručkom i napokon odu iz kuće (škola, vrtić, posao) pa ostanem sama sa bebom, priuštim sebi ponekad (kada ne ostane previše prljavih sudova od sinoć) malo duže tuširanje. Pritom moram da budem nadljudski brza jer nikad ne znam koliko će beba imati strpljenja. Dogodilo mi se već da moram da iskočim iz kade napola dovršenog posla, za koji je pitanje da li ću posle imati vremena da ga nastavim… (Nije li to monstruozno!)
Jednom sam se drugom prilikom usudila da pomislim kako bih možda mogla da iskoristim trenutak dok beba spava - da operem kosu. Ova epizoda završava scenom u kojoj ja dojim dok mi se regenerator iz neisprane kose u nekoliko potočića sliva niz leđa…
Nakon nekoliko takvih tragikomičnih incidenata zaključila sam da moram nešto da promenim. Jer „nemam vremena” nije dovoljno objašnjenje za za hodanje naokolo sa samo dopola obrijanim nogama. Ima stvari koje ipak ne bi trebalo prepustiti slučaju. Sve se svodi na pitanje vremenske organizacije. Sve te sitnice, za koje tvrdimo da nemamo vremena, trebalo bi proglasiti neodložnim i obaveznim, a onda ih nekako ugurati u dnevni raspored.
Objasniću vam to na primeru čitanja priče za laku noć, mojoj obavezi koja se vrlo nisko rangira na listi prioriteta i zato je među prvima otpala kada je porodica dobila novog člana.
Dakle, ako čitanje priče shvatimo kao neizostavni deo dnevne rutine, organizovaćemo pripreme za odlazak u krevet tako da cela procedura počne 15 minuta ranije. Tih 15 minuta ćemo najbolje uštedeti intervencijom u popodnevnom igranju u parku. Ljubazno i bez uzbuđenja objasnite deci da, ukoliko žele da čuju priču za laku noć, ne moraju da ostanu baš poslednji u parku, nego mogu da krenu kući već prvi put kada ih nazovete s prozora (bez cenkanja za još nekoliko puta po 10 minuta).
Čim dođu kući, forsirajte brzopotezno kupanje, odmah pređite na večeru i pranje zuba; samo čvrsto, držite tempo i ne dajte da ritam splasne, inače će se onih 15 ušteđenih minuta rastopiti i opet će biti: „Nemam vremena”.
I kad tako razmestite klince po krevetima petnaestak minuta pre fajronta, uvidećete da je trik u tome da trika nema: potrebno je samo malo više odlučnosti da se ne prepustimo svemoćnom i općevažećem Nemam vremena!
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

goldenfish

Re: Шта кад мама нема времена

Непрочитана порукаод goldenfish » 16 Мај 2008, 18:50

a cemu sluze tatice? :help: priskacu u pomoc :uteha:

solajahelena
Поруке:7
Придружен:26 Јун 2008, 11:08
Контакт:

Re: Шта кад мама нема времена

Непрочитана порукаод solajahelena » 09 Феб 2009, 12:22

Hvala Bogu, pa ja imam muza koji mi bukvalno sve pomaze. Od usisavanja... pa do peglanja. Zajedno sve stignemo. Jedino sto zbog posla, nemam vremena recimo za aerobik, posto hocu da se igram i sa cerkom. Aerobik bi mi oduzeo jos bar 2 sata.


http://nbf.pl‎

Повратак на “Кутак за мамице”




 Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 6 госта

cron