www.pepeljuga21veka.org.rs-Čarolija - Pepeljuga 21. Veka i Prijatelji

Ако је ово Ваша прва посета, обавезно погледајте Често Постављана Питања кликом на линк ЧПП. Да би сте постављали или одговарали на теме морате бити регистровани, односно пријављени. Кликните на линк Региструј се за наставак.


Ваљевска Грачаница

Dok se drugi pripremaju za smak sveta, mi cemo pomagati i dalje
Marija
Поруке: 518
Придружен: 16 Нов 2009, 21:43
Контакт:

Ваљевска Грачаница

Непрочитана порукаод Marija » 04 Окт 2012, 19:20

Грачаница све билижа потопу!

У својој држави, моћног енергокапацитета, Срби ће бити највећи глобални просјаци струје и воде. Срби ће постати, поред прадедовске земље бескућници, јер ће их ишчупати заједно са словенским и светосавским кореном „процесом” расељавања зарад нове „прерасподеле” природног богатства. Срби постају и духовни јадници, јер у 21. веку равнодушно допуштају уништавање својих светиња зарад нових брана и „забрана”

Времена су великих искушења. Ми Срби, то осећамо на својој кожи више од 15 година. Вапимо за порушеним светињама у несрећним ратовима, у крхотинама балканске неслоге у Хрватској, БиХ, на Косову и Метохији. Проклињемо злочинце и заклињемо се да ћемо светиње бранити и поново их на истом месту градити! И очи су нам пуне суза! Потом, искрсну тренуци и околности које стављају огледало пред српско духовно и национално лице и биће. Како један те исти народ може да осуђује туђа зверства у рушењу наших светиња, а да затвара очи када се дешава да древне богомоље, нестају у срцу српске земље, вољом неког у Србији!?


Такав је случај са непроцењиво вредном и прелепом црквом „Грачаницом” код Ваљева која је, све су прилике, много старија него што то званична историја тврди. Постоје записи који кажу да је грађена у 14 веку. Али, споменици, стећци, надгробне старосавне плоче око манастирске цркве посвећене св. Архангелу Михајилу, говоре да има много посла за стручњаке ерхеологе и историчаре предхришћанског и ранохришћанског периода. Зна се да је нашом предачком земљом ходао апостол Павле! То тврде светски историчари и антрополози, попут проф. др Србољуба Живановића... Логично је да су наши преци, прихватајући у најранијем времену хришћанство, градили богомоље. Па макар оне биле катакомбе. Шта је са траговима „немуштих” српскословенских времена пре Немањића? Спаљивани су древни црквени записи у Србаља? Мали је број учених Срба који су покушали гласно да одговоре на питања која се тичу наше аутохтоности и самобитности. Светски лингвисти данас признају да је српски језик најстарији живи језик у Европи (Европа, то беше Стари Континент!) али када се покрене прича о нашем прапореклу (јер тешко ономе, ко га нема), тада се затварају сва врата, историјски и научни прозори! И занеме званичне институције и институти, и у садашњој Србији, у бившој СФРЈ, и у свету? Зашто је то тако? Шта то Срби не смеју да знају?! Скоро да нам је било забрањено у претходних 70 година да се интересујемо за СЕБЕ. Али, оставимо старе чињенице и древну историју за нека лепша времена и боље генерације Срба.
О томе мислимо у порти Грачанице. Све у окружењу говори у прилог нашем размишљању. Који споменик, који запис, који камен је у нама пробудио жељу да се отиснемно у далеку прошлост? Шта нас је у Грачаници толико приближило прецима?!
Околна брда с обе стране реке Сушице, аветињски су јалова, разваљена, раскопана, без шљивика, воћњака, пашњака, без стада. Без човека! Све је на том великом простору уништено. На прашњавим прокопаним шљунковитим друмовима, по некада прекрасној, сада разореној питомини Србије, језде транспортери, камиони, раде булдожери и багери. Све је под дебелим слојем прашине, која се увлачи у очи, косу, кожу, грло. Мештани ћуте. С неповерењем гледају у машине, али уплашено у свакога ко их пита за брану. Плаше се да говоре, тешка су и опасна времена; њихова напаћена деца добила транзиционе отказе у оближњем Ваљеву, па су их сада глобалистички упослили неки нови ЈКП извођачи, да барем зрнца, од прашњавог хлеба, имају.

Србе жедне преко воде преводе!
Много потмулог са собом је донело ново време, авет новог светског поретка. Дошло је тако брзо, да Срби нису успели да се саберу, а други су се сабирали. И сабрали! А ми смо били и остали, у хаосу.
У дворишном делу светиње је 50-так Срба. Телима бране ваљевску Грачаницу од комуналног и научног прекопавања и најављеног роварења у олтару. Грачаници прети потапање. Срби поново „даве” своје светиње! Тако се могу схватити дугогодишњи поступци ЈКП Колубара, Хидротехнике Ровни и ваљевског Завода за заштиту споменика културе. И не само њих. Све су покренули политичари 1987. залажући се за изградњу бране у срцу Србије. Онда су археолози започели да копају први слој земље у грачаничкој порти. Извадили су много костију. Вршљали по гробовима, узнемирили предачка почивалишта. Потом, задовољни „учинком” стрпали су кости у 160 врећа и „сместили” вреће с костима у гаражу Истраживачке станице „Петница”. Године су пролазиле, држава, установе, па ни сама СПЦ нису нашли за сходно да се тих осамдесетих „баве” костима упокојених монаха, митрополита, Срба властелина, њихових жена, деце. Онда је народ ваљевске општине, згрожен небригом, сакупио новац за изградњу заједничке гробнице, замолио свештенство да освештају (надам се бесплатно!) гробну плочу (испод које почивају кости српске).
У катастру земаљском СПЦ и у катастру небеском, нико нема право да „изводи” радове. Нико није видео одобрење епископа ваљевског Милутина за тако нешто - говори нам монах Антоније, који се годинама бори да се Грачаница спасе од потапања.
Сабрали су се малобројни Срби у порти. Неко чита молитве. Манастирска црква затворена је за намернике и вернике. Отвара се, како смо чули, само за недељну литургију. Двојица монаха, не иду редовно на јутарњу и вечерњу службу, вероватно, онеспокојени околностима. Монаси у свом изоловном свету, вероватно, Богу се моле. И напољу, народ се моли!
Између „отворених” и „затворених” молитвеника – радници и археолози ваљевског Завода за заштиту споменика културе! Копају, бележе! Утисак је да им је непријатно, али мора се. Ваља хлеб зарадити! Тог дана су завршили испокапање темеља конака, веле да је 14. века. Потом ће да маркирају, исцртају положај, облик старе грађевине, унесу податке о времену изградње здања. И све ће, поново, земљом прекрити. То је, истиче вођа групе археолог Булић, због потоњих генерација. Да се зна што је све било у манастирској порти!?



Стражари грачанички
Коме смета жеља да се Грачанива сачува, питале су се Мира Н. (50) и Милица Р. (35) из Београда. Успешне су особе у својим професијама. И пропутовале свет. Чуле су за ову светињу. Пожелеле, да макар, један дан буду верни стражари грачанички.
Битка за опстанак Грачанице траје три деценије, откада је у комунистичко време решено да у ваљевском крају народу треба више воде; те да, поред ТЕ Никола Тесла, Срби „немају” струје. Наравно, опробани рецепт је: уз пу их реселити, стазе им затрти, и села и светиње. Трагове постојања. Успевало је више од 70 година! Уосталом, најбоље је тај „процес” препустити самим Србима! Постали су Срби данас глобални надстручњаци у сопственој пропасти.
С десне стране манастирске цркве је капела у запуштеном стању. Врата су широм отворена, а на олтарском месту избледела икона Богородице Хиландарске. Све остало прогутао је малтер. Као да је неко започео реконструкцију капале, па стао! С леве стране капелице, костурница. Па споменици, камене плоче, стећци. Древна нема обележја исписана предачким писмима: старословенским, црквенословенским, славеносербским... Наша историја! Оно што су нам у аманет љубављу преци остављали. Обилазимо шири простор. На свакој стопи знамења, трагови, печати времена давног. Остали су - за нас који данас постојимо, да бисмо их ми сачували - за оне који треба да дођу.
30-годишњи Ђорђе Бирчанин нам показује околна села, која ће са првим таласима нестати у језерском муљу. Прелетамо погледом по брдима где су начичкана сеоца: Сушица, Стубо, Тубравић, Балиновић...
Има Срба који нису равнодушни и који ће, ако треба и телом бранити Грачаницу. Овде сам данас да умирим савест пред Богом, собом и потомцима. Не могу да се отмем утиску да је напета отмосфера у грачаничкој порти, у великој мери, одраз околности у нашој земљи; духовних, политичких, историјских. Овде то најбоље можете да видите и осетите. У Грачаници се сви огледамо – указује млади човек из Ваљева.
Милена Ашковић (71) из Балиновића, напомиње да је, откако зна за себе, народ у овом крају веома поштовао светињу. Али времена су се изменила.
Зна се да је владика Николај посећувао манастир и када је видео да је у запуштеном стању, изградио је кубе. Сећам се да су нам, још док сам била дете, стари говорили да је Грачаница од давниина, да су све потоње Грачанице, и косовска, херцеговачка имена добијале по овој - најстаријој. Историју пише онај ко победи и ко има силу, па није чудо што је српски народ осујећен у важним сазнањима. Не владам историјским бројкама, подацима, али знам да ми срце овде од заигра, јер осећам љубав и благост светиње. О чудотворним исцељењима би могле књиге да се напишу. Али, ми смо забораваан и незахвалан народ.
Александар Маринковић (40) не разуме зашто се СПЦ званично није укључила у спасавање Грачанице.
У животу ми се дешавало да ми баш ова светиња помогне, онда када људи изневере. Често долазим и жао ми је што спасавање Грачанице, очување њене светости и лепоте није организовала званично СПЦ. Овако, ми сами дођемо, да покажемо да нам је не могу из срца ишчупати.
Снежана Илић (47) казује о личном искуству, великој помоћи храма у време када су лекари „дигли руке” од ње.
Била је сам веома млада, студент, а тешко болесна. Суочавала сам се са страхом од непокретности због болесне кичме. Изгубила сам и вид. Ја сам живи сведок Божје милости у манастиру Грачаница. Наша светиња ми је помогла. Када сам се, појавила потуно здрава мојим лекарима, нису могли да верују. Видите, газим пету деценију, наочаре не носим. Видим одлично, а са болесном кичмом и другим болестима давно сам се, Богу хвала, опростила. Осетила сам љубав Свевишњег према човеку. За све добро, дугујем Богу и жртвоваћу се за сваку нашу светињу. Долазим да чувам Грачаницу од пролећа прошле године, откако су ЈК Колубара, Хидротехника Ровни и Завод за заштиту споменика културе интензивирали уништавање свега што је драгоцено: природе, брда, стотине хектара шуме. Опустошили су села. Упоредо је почело и харање по Грачаници. Питам се, имају ли савести људи који одлучују о потапању светиње? Плаше ли се за ближње? Казују неки свештеници и историчари да је манастир некада био духовни ценар Срба у овом крају.


Молитва за рушитеље!
Јордан Миловановић (54) са озбиљношћу посматра сваки замах крампа и мотике по порти. Овог спарног дана радици Завода ЗСК из Ваљева ископали су темеље старог конака. Траже и кости. Приближавају се улазу у саму светињу.
Ови хоће живој цркви да прекопавају унутрашњост, чак крампом да скрнаве олтар. Други желе да пошаљу у муљ и заборав манастир који има чудесну моћ. Дошао сам да покажем колико ми је стало до Грачанице. Све бих учинио да је не потопе. Мој живот је везан за манастир, чини ми се, вођен сам будним оком светитеља. Стојим, молим се за оне који не знају шта руше! И надам се неком чуду! Чувам манастир због оних који ће доћи у молитви, љубављу штићени. Знам људе који су овде излечени, и децу, жене. Плашим се за наш народ, вери је поново почео да окреће леђа. Лепо је рекао апостол Павле: „Кад је Бог са мном, ко ће против мене”?
У северном делу порте до Јордана, на старом камену, седи Срђан Мирчетић из Ваљева (50).
Све што видите или је свето или древна историја. У Грачаници видим свој народ, своје родитеље, ближње, Светог Саву, наше православље. Ја сам пример човека који до пре две године није знао да постоји ова светиња. Осетио сам сву љубав и благодат, ја тада неверујући. Имам два сина. Млађи завршава Теолошки факултет, а старији је будући лекар. Пошто су нам деца одрасла, супруга чија ме је љубав довела до Грачанице, и ја узели смо двоје дечице на хранитељство. Знам да је Грачаница брана против таме зла над Србијом. Говорим да чују или прочитају младе генерације и да не буду као што смо ми били. Ако је веровати хидрогеолозима, језеро које желе да акумулирају уништиће наше пијаће воде, а за десетак година ће пореметити климу. Влажност терена ће покренути клизишта, изазвати земљотресе! Стрепим да ће Ваљево једнога дана нестати због трусова, влаге, магле. Боли ме и све видљивија радзељеност унутар СПЦ и не разумем како посрнули великодостојници могу да седе у светом Синоду. Па они својом издајом иду на руку нашим вековним непријатељима. Издали су Христоса, Светог Саву, Св. Сименона, Св. Василија Острошког, Ава Јустина, Св. Николаја жичког... Ругају се и нама који чувамо Светосавље. Ките се папиним знамењима и крстовима! Велико је проклетство на таквима.

Светитељева порука!
Стиче се утисак да је монах Антоније, тихи молитвеник, увек тамо где треба! Рођен је у Ваљеву па му је Грачаница у срцу од дечачких дана. Касније, када је стасао у монаха, схватио је улогу и значај светиња и храма за који се данас боре малобројни. Раде то Савини Срби, осим свакодневним доласком, молитвама, чувањем храма и потписима апела да се сачува Грачаница. Тражиће 30 хиљада потписника заштиту Грачанице од српског Парламента.
Памтим да је деда Неђо, из богомољачког покрета, приповедао о владици Николају и Грачаници. Пратили су, једном приликом, св. оца Николаја на путу од Жиче до манастира Пустиње. Владика је на том путешествију прво пошао на молитву и поклоњење у Грачаницу. Његови пратиоци су се молили у певници, а Николај у олтару. Док су путовали порема ваљевском крају, десетак верника пратилаца тражило је од владике благослов за поход на Свету Гору. То јутро у Грачаници је било много света. Литургија се завршила, већина верника се разишла, али владика је и даље био у светињи. Време је пролазило. Нико није ни смео да га узнемири. Знали су да се Николај српски – моли! После четири часа, он је изашао полако, са подигнутим рукама, корачајучи натрашке да случајно светињи леђа не окрене.
„Не можете сада на Свету Гору. Ево, Срби, пред вама је овде, ваша Света Гора”.
Те 1930. године послао је мајсторе из Лелића да изграде кубе на Грачаници. Одлуком Владе Србије 1997. Грачаница је проглашена за споменик културе од посебног значаја. Несхатљиво је да Влада српска погазила сопствену одлуку. Све што бих рекао о Грачаници, мало је. За наук неке буде садашњим генерацијама оно што су учиниле далеке генерације Срба након пропасти отоманског царства, после Првог и Другог српског устанка. Наиме, зна се да су наше светиње биле уништаване у потовековном мраку Османлија, напуштене, претворене у рушевине. Тако је било и са Грачаницом. Али, из места где се налазио олтар стасала је огромна липа, која је стотинама година чувала манастир од затирања. Зуб времена није могао светињу да претвори у камен. Када су дошла боља времена, поново су Срби обновили Грачаницу. Она им је узвртила чудом љубави, излечења, отклањала искушења, побеђувала за њих њихове болести, чувала их од смрти, штитила од злог - боље од било које земаљске војске. Али, ти исти верници, знали су да липа мора да се склони како би саградили кров. Посекли су дрво, а у олтару су сачували пањ. Он је и сада ту. Нису Срби желели да бетонирају остатак липе у олтару. То је величанствена порука; Срби оковани патњом, вековном мржњом, страхом од Турака, нису желели липу да забораве. Они су је благосиљали што им је манастирски олтар сачувала. Данашње генерације Срба не желе живу светињу да сачувају. Овде сваки Србин треба да дође, да је штити, чува, да тражи да висина језера не прамаши Грачаницу. Макар се то може – поручује монах Антоније.
Да ли ће рушитељи схватити да нестајањем Грачанице секу сопствени корен? Србија је препуна успешних социјалистичких језера, али и промашених инвстиција, приватизација... И великих профитабилних хидроцентрала, које ће убрзо променити власника. Европа одвећ нервозна, са негодовањем и подозрењем гледа на још нереализован пројекат глобалног отимања водених и енергетских ресурса, којима је Србија пребогата. После рушења светиње, предстоји поробљавање река, језера и свега у нашој земљи - што значи живот! А само нам још воду и струју нису отели!
Тако ће Срби поред бројних хидроцентрала, и свог Тесле, постати највећи глобални просјаци струје и воде у свету. И то у својој земљи богатој, Богом даној, здравом пијаћом водом и завидним електро капацитетим! Срби ће, поред предачке земље, бити бескућници, јер ће их ишчупати заједно са њиховим кореном процесом расељавања зарад нове „прерасподеле” природног богатства. Срби постају и духовни јадници, јер у 21. веку равнодушно допуштају уништавање још једне светиње, зарад нових брана и забрана. У исто време на југу и југозададу Србије граде се убрзано неке друге богомоље. Ти други добро звају шта значи на туђој земљи изградити „своју” светињу, а шта значи порушити сопствену светињу у сопственој земљи. И надају се Срби да ће све проћи без последица. Рушити у рату је једно, и то се обично поново изграђује, рушити у миру – значи добровољно пристајати на духовно и биолошко нестајање.
Док се нижу ови редови посвећени Грачаници, стиже вест да ће на захтев ваљевског Завода за заштиту споменика културе српска полиција да „обезбеђује” копаче и археологе од чувара Грачанице.
Воде у реци Сушици од овог лета - нема. Као да је Створитељ њеним називом желео да предупреди, пре 30 година, започету изградњу бране... И као да сада хоће жарким летима да исуши околне реке и речице.



Забележила Биљана Живковић

Биљана Живковић


http://www.srpska.ru/article.php?nid=19586&sq=&crypt=

Marija
Поруке: 518
Придружен: 16 Нов 2009, 21:43
Контакт:

Re: Ваљевска Грачаница

Непрочитана порукаод Marija » 04 Окт 2012, 19:23

Укратко: БРАНА „Стубо-Ровни“



Увод

Чињеница да брана „Ровни“ спада у објекте угрожености I категорије и да представља велику потенцијалну опасност за низводни речни потез са становишта могућег преливања или рушења, навела нас је да се осврнемо и позовемо на пројекат који је урадила фирма „Енергопројект“ из Београда 1988. године а који носи назнаку Војна тајна – строго поверљиво. Сврха израде пројекта је сагледавање последица које могу да настану услед изненадног рушења или преливања бране Ровни деловањем природних (трусно подручије вулканског порекла) и човеком изазваних фактора (могућа ратна дејства).

Првобитна основна намена изградње бране и акумулације „Ровни“ је омогућавање водоснабдевања околних градова (на првом месту Ваљева), као и заштита низводне долине од наиласка поплавних таласа и задржавања наноса формираног у горњем току реке Јабланице. Међутим, доводи се у питање оправданост постојања бране наспрам чињенице да град Ваљево поседује и вишеструко прекомерне количине воде и да постоји велика опасност за град уколико би брана пукла, а тако нешто је врло могуће. У прилог томе говоре и подаци добијени у овом пројекту.

Над речима из пројекта „…Услед пролома бране Ровни доћи ће до потпуног уништења пута, кућа и свега осталог што се буде нашло на удару таласа, због његове велике рушилачке моћи, брзине и висине чела таласа, тако да евакуација становништва уопште неће бити могућа због велике брзине таласа,…“ требало би да се замисли сваки грађанин Ваљева, а и шире. О духовним димензијама овог проблема, више је речено у Предговору и Поговору, а овде ћемо укратко изнети најзанимљивије, техничке детаље пројекта.

ТЕХНИЧКИ ДЕТАЉИ ПРОЈЕКТА

Ова брана по својим одликама спада у високе бране, а на основу морфолошких и топографских карактеристика долине и угрожености становништва и могућих штета у долини низводно, у случају рушења бране, овај објекат се сврстава у објекте I категорије угрожености.

Својим чеоним положајем у горњем току Јабланице, висином и количином акумулисане воде, брана ”Ровни” представља велику потенцијалну опасност за низводни речни потез, са становишта могућег преливања или рушења.

На низводном рeчном потезу се налази низ великих градова и насеља који ће се наћи директно на удару поплавног таласа који би се јавио у случају рушења бране.

Такође у зони могућег плављења налазе се велике површине врло плодне обрадиве пољопривредне површине, привредни објекти, путеви, железничке пруге и друго.

…Према упутству о изради документације за одређивање последица услед изненадног рушења или преливања високих брана, издатог од Савезног комитета за пољопривреду у јануару 1975. године, извршена је анализа зоне плављења и то максималне могуће зоне плављења, анализа сигурносних (безбедних) нивоа воде у акумулацији ,као и друге анализе.

Због лакшег разумевања добијених стручних података и због њихове опширности, приказаћемо само делове техничких извештаја везаних за сам град Ваљево, и то следеће:

а) Максимална зона плављења

…На речном потезу (ушће Обнице до сужења у зони Пећине) биће поплављена већина стамбених и индустријских објеката, јер се налазе лоцирани углавном уско уз речну долину Јабланице, ушћа Обнице и Колубаре.

Од сужења у зони Пећине зона плављења се нагло шири према градском језгру Ваљева, и добија ширину од око 1200метара. Практично скоро цео градски центар би се нашао на удару поплавног таласа, а рушилачко дејство таласа било би велико.

Чело таласа ће се у самом градском центру јавити већ након 13 минута после рушења бране Ровни, а максимални ниво воде ће се јавити 30,5 минита после рушења бране и поплавити цело подручије града до 195,54 метара надморске висине.

Ширина зоне плављења ће се повећати у низводном правцу, а нарочито после ушћа Градца и биће око 1850 метара.

ЦЕО ЦЕНТАР ВАЉЕВА ЋЕ СЕ НАЋИ ПОД ВОДОМ И ОЧЕКУЈЕ СЕ ВЕЛИКО РАЗАРАЊЕ ОБЗИРОМ НА ВЕЛИКУ ДОЛАЗНУ БРЗИНУ ТАЛАСА.

б) Анализа сигурносног (безбедног ) нивоа воде у акумулацији

Под ”безбедном” котом нивоа воде у акумулацији, у општем случају се подразумева кота нивоа у акумулацији при којој у случају изненадног рушења бране тако настали талас не угрожава животе становништва и не доводи у питање функционисање индустријских постројења или саобраћај на путевима и железничким пругама.

У конкретном случају бране Ровни за почетне услове при прорачуну је узето да кота нивоа воде у акумулацији износи 310,00метара надморске висине.

При анализи резултата прорачуна установљено је да је ширина зоне плављења незнатно већа од ширине зоне плављења која настаје код природног поводња само у горњим деловима. Пут Ровни – Ваљево као и појединачне куће лоциране ниско уз саму речну обалу наће се у зони плављења, али не постоји опасност по већа насеља лоцирана низводно током Јабланице и Колубаре.

Сигурно је да би при тоталном и тренутном рушењу бране Ровни при коти нивоа воде у акумулацији од 310,00метара надморске висине појединачне куће и делови мањих насеља на првих 10-так километара тока Јабланице после бране Ровни били на удару таласа, али би се у овом реону могла извршити превентивна евакуација људи после објаве опште узбуне на брани Ровни.

Ови подаци наводе на закључак да је безбедни ниво воде у акумулацији који не угрожава ни људе ни инфраструктуру на коти 310 метара надморске висине. Свако повећање коте нивоа воде у акумулацији бране Ровни постаје небезбедно по град и околину.

ЗАКЉУЧАК

Истраживачима овога пројекта нису стајале на располагању тачне евиденције о броју становника села, мањих насеља и града Ваљева чији ће се делови наћи у зони плављења, али је јасно наглашено да су животи практично свих становника до око 20 км низводно од бране, у насељима захваћеним таласом у опасности, јер због краткоће времена појаве чела таласа не постоји могућност евакуације.

Скоро комплетна деоница пута Ровни-Ваљево ће бити потопљена и вероватно јако оштећена од поплавног таласа насталог рушењем бране, а деоница пута Ваљево-В.Црљени би била потпуно поплављена али се због знатног смањења ударног дејства таласа не очекују катастрофална оштећења. И сви локални путеви у зони плављења ће бити поплављени и делимично оштећени.

Од индустријских објеката на највећем удару ће се наћи индустријска зона на уласку у Ваљево (са узводне стране) где ће део постројења бити поплављен и тешко оштећен.

Велике материјалне штете се очекују и у зони Источног поља рудника Тамнава јер ће се практично врло велики део запремине поплавног таласа прелити у овај површински коп и поплавиће цео радни хоризонт и тешко ће оштетити све машине које се не могу евакуисати…

Град Ваљево се спрема да буде „окићен“ системом за узбуњивање који вероватно има финије звукове од оних које смо слушали за време бомбардовања. Зар желите да вам сирене замене звона са наших храмова, које појединци хоће да потопе­­­? Прошетајте се до несрећне бране и погледајте шта човек уради са природом, и како је град остао већ сад без једног „плућног крила“.

БУДИ СЕ ВАЉЕВО, ДА ТЕ НЕ БУДЕ СИРЕНЕ !!!!!!!!!!!!!!!!!!!

http://www.istinoljublje.co.nr/


http://nbf.pl‎

Повратак на “2012 godina”




  Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 2 госта

cron