www.pepeljuga21veka.org.rs-Čarolija - Pepeljuga 21. Veka i Prijatelji

Ако је ово Ваша прва посета, обавезно погледајте Често Постављана Питања кликом на линк ЧПП. Да би сте постављали или одговарали на теме морате бити регистровани, односно пријављени. Кликните на линк Региструј се за наставак.


Uspomena na pilote Piloti nikad ne umiru!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Uspomena na pilote Piloti nikad ne umiru!

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 04 Јул 2009, 04:13

Sta se desavalo sa nasim pilotima tokom agresije NATO na SRJ i sa njihovim porodicama posle njihove pogibije:

1. Aerodrom Udbina u planinama Like (pre petnaest godina)

Soba u kojoj spavaju piloti. Na vratima sobe neko je ostrim, muskim rukopisom napisao:

"PILOTI NE UMIRU, ONI SAMO ODLAZE I NE VRACAJU SE."

2. Nesto posle podneva 4. maja 1999. godine oglasena je uzbuna u 204. lovackom avijaticarskom puku na aerodromu u Batajnici

Komandant puka, pukovnik Milenko Pavlovic zamenio je na zadatku dezurnog pilota i uzleteo na "migu 29", da brani nebo iznad Valjeva, ali su ga NATO avioni pogodili iznad njegovog rodnog kraja. Valjevci su prvo mislili da je pao NATO avion, da bi kasnije saznali da je stradao Milenko Pavlovic.

Prema svedocenju Zivana Grujicica, pogibija je izgledala ovako:

"Najednom je nastao nevidjen kovitlac NATO agresorske eskadrile. Svih sesnaest aviona se dalo u odstupnicu. Sesnaest super letilica ustuknulo je pred jednom nasom letilicom, u uzlaznoj vertikali bezalo u visinu pred vitezom na migu 29."

Takvo herojstvo, jedan protiv sesnaest, retko beleze stranice istorije sveta, a Valjevci su toga dana gledali tu nesvakidasnju istoriju, koju ce zapisati i vreme i vecnost za nezaborav.

"Nasao se usamljen tamo gde nije smeo biti sam. Moralo je biti onako kako smo planirali. Onako kako smo godinama vezbali. Prekasno sam shvatio njegove reci. Da bar pokusam da ga sprecim da ne pohrli u susret svojoj sudbini. Izbor je bio njegov. Hrabar, odvazan onako kako prilici na ponos potomcima. Dao je zivot braneci nase nebo, svoju Podgorinu", prica pukovnik Mirceta Jokanovic Jokan u "Ludoj kuci", kafani na kraju grada, gde nije sramota zaplakati za prijateljem i otadzbinom.

A oprastajuci se od prijatelja potpukovnik Dragan Nedeljkovic Saki rekao je:

- Poslednji put sam ga video 30. aprila te nesretne godine. Besneo je rat. Na pitanje kako je, kratko je odgovorio: "Kao i svi ostali, samo mi se ovo cekanje oduzilo. Cetvrtog maja 1999. bio sam u dezurnom timu na operativnom centru. Grupa NATO aviona sejala je smrt po Valjevu i okolini. Sa aerodroma u Batajnici poleteo je "MIG 29". Odmah sam mu prepoznao glas. Nije vise bilo cekanja. Upustio se u neravnopravnu borbu, braneci rodnu Osecinu i Valjevo. Pratio sam bez daha putanju naseg lovca na radaru. U jednom trenutku, nisam mogao da poverujem, elektronski odraz "MIG 29" nestao je sa ekrana.

Veliki je pilot Milorad Pavlovic bio. Na takmicenju iz GRBZC (gadanje, raketiranje i bombardovanje zemaljskih ciljeva) u okviru celog Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdusne odbrane, Milenko je osvojio prvo mesto. Tada je bio proglasen za najboljeg pilota Lovacke avijacije.

Penjem se putem od Osecine prema Gornjem Crniljevu

Nisam znao ni gde su Osecina ni Gornje Crniljevo. Deset kilometara od Osecine. Trazim kucu casnoga starine Milorada Pavlovica, oca pilota Pavlovica. U centru sela izlozen avion. Svi znaju pricu o pilotu koji je na trenaznim letovima znao da se spusti iznad sela i podseti seljake dokle se moze stici.

Deset kilometara je prelazio djak pesak do osnovne skole. Po snegu i kijametu. Slusao zavijanje vukova u prtini koju su pravili najjaci decaci.

Kad je postao pilot dolazio je u svoje selo. Uzimao je godisnji odmor da pomogne ocu u kosidbi. Bio je veliki lovac. Secaju se kako je jednim metkom ubio srndaca u trku.

Sad lovacko drustvo nosi njegovo ime.

Ovih dana svi su se setili pukovnika Pavlovica. Od porodice pilota zatrazili su da vrati trista hiljada dinara od dodeljene nematerijalne stete. Zatrazili su kusur od smrti. Od krvarine. Vrhovni sud je procenio da je njegova smrt preplacena.

Interesuje me samo koliko dobije porodica izraelskog vrhunskog pilota koji pogine braneci svoje nebo?

Kolika je krvarina americkom pilotu?

Ko je taj koji odreduje kolika odsteta pripada za ljudsku glavu? Ko donosi takve odluke? I da li imaju stida?

Ili su prezauzeti privatizacijom vojne imovine, ta "stoka bezrepa", kako ih je nazvao jedan kolega.

Svi ljudi sa kojima sam pricao bili su zgranuti, zgadjeni.

Srbija nikad vise nece ratovati.

"Radujte se ratu vojnici, o braco moja, jer mir ce biti gori." glasi jedna stara nemacka vojnicka pesma.

Ko to hoce da do kraja ponizi ovaj narod?

Zasto nam ne saopste da smo okupirani? Da li je vlast podeljena, vi feldmarsali i mali upisani Nedici? Sve ove godine sam ocekivao da cemo biti okupirani ali nisam ocekivao toliko malih Nedica, toliko kandidata za Nedica koji nisu zasluzili da Nedicu kisobran nose.

Odlukom Vrhovnog suda Srbije, iznos od 500 000 dinara koji je pripao sinu Srdjanu, umanjen je na 450 000 dinara. Njegov brat Nemanja, od 600 000 treba da vrati 150 000, a odsteta koja je pripala roditeljima Miloradu i Radmili, je umanjena na 350 000.

Deset godina sam se vukao po ratistima za nasom vojskom. Tuge i jada se nagledao ali ta besramna odluka dezerterskih mastiljara prema porodici junaka i ratnika me je pogodila licno. Osecao sam se ponizenim i besnim dok sam se peo trazeci kucu.

Ispred kuce spomen-cesma sa pilotovim likom. Da ga se sete kad se umivaju. Da ga se sete kad god popiju kap vode. Kad zuljevite, tezacke, svete ruke peru. Docekuje me casna starina Milorad. Ne moze suzu da zaustavi.

"Kao da su ga ponovo ubili. Kome je bilo potrebno da nas ponizi? Ja imam pet unuka. Kako da se sada radujem, kako da ih u vojsku pratim? Branio sam mu da ide u avijaticare. Covek je rodjen da hoda po zemlji, ne da leti."

Ovo je kuca tuge. U Milenkovoj sobi uniforme su poredjane i ispeglane. Pegla ih majka. Slike i tuga. Diplome i priznanja.

Pokazuju mi osamljen jablan. Pilotov jablan. On mu je sluzio kao orijentir kad je nadletao iznad zavicaja.

U nedelju idem kod supruge i sinova pilota Pavlovica u novobeogradski dom. Otvara mi najmladi, Nemanja. Nemanja je imao nepunih deset godina kad mu je otac poginuo. Petnaest dana po ocevoj pogibiji od stresa mu je opala sva kosa i obrve.

Tu je i Srdjan, momcina, student, cija je soba puna maketa aviona koje je on sklapao zajedno sa ocem.

"Nemam sta da vam kazem. Veliko ponizenje. Bol i ponizenje. Drzava ne zeli da shvati ko je bio moj otac."

Supruga Slavica prica: "Sest godina sudenja je trebalo da dobijemo presudu za nematerijalnu stetu. Ni tada nisu uplatili pare. Tek kad je cetvrti sud blokirao racun Ministarstvu odbrane, dobili smo novac. A onda, posle godinu dana, dosudio je Vrhovni sud da moramo da vratimo pare. Sedam dana nakon toga stigao je nalog za izvrsenje. Samo sto se nisam slogirala kad sam dobila resenje. Advokat je poslao dopis u kojem trazi da se obustavi izvrsenje dok ne dobijemo novac za materijalnu stetu. Sramno je to sto traze da vratimo novac i cenjkaju se oko toga koliko vredi glava moga muza. Veca je odsteta koja je isplacena onima koji su bili nepravedno pritvoreni u akciji Sablja, nego za zivot koji je moj muz dao braneci otadzbinu. Sad nam traze da vratimo trista hiljada jer je Vrhovni sud procenio da je nasoj deci, Srdjanu i Nemanji, i roditeljima Miloradu i Radmili, koji su izgubili sina, mnogo isplaceno na ime obestecenja za nematerijalnu stetu.

A sto se tice sudjenja za materijalnu stetu, ono traje vec sedam godina. Sad se vojska ponovo zalila. Zbog toga sto smo navodno kupili mnogo crnine."

Poslednje vesti: "U slucaju porodice Pavlovic, formalno podneti predlog za izvrsenje ce biti povucen" kaze Mile Romcevic, nacelnik Direkcije za imovinsko pravne poslove Ministarstva odbrane.

Clan 216 Zakona o obligacionim odnosima: "Ne moze se traziti vracanje neosnovano placenih iznosa na ime naknade stete zbog povreda tela, narusavanja zdravlja ili smrti, ukoliko je isplata izvrsena savesnom pribaviocu."
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Uspomena na pilote Piloti nikad ne umiru!

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 04 Јул 2009, 04:16

Srpski dokumentarni film o pričama pilota srpske vojske.
Za vreme NATO agresije 1999 na Srbiju, piloti vojske republike Srbije su se odazvali pozivu tadašnjeg držyavnog rukovodstva i generalštaba da se upuste u borbu sa nadmoćnijim neprijateljem.[
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Uspomena na pilote Piloti nikad ne umiru!

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 24 Јул 2012, 19:07

Пилот "мига 29", који је бранио небо СР Југославије током НАТО бомбардовања 1999. године, потпуковник Иљо Аризанов, преминуо је од последица срчаног удара.


Нека му је вечна слава и хвала!: Потпуковник Иљо Аризанов
Аризанов је био један од последњих преживелих пилота "мига 29" који је на полуисправном војном авиону бранио земљу током бомбардовања НАТО авијације.

Потпуковник Аризанов је 24. марта 1999. први полетео са нишког аеродрома, а оборен је изнад територије Косова и Метохије у околини Дренице.

Успео је да се катапултира, након чега се кроз кампове терориста из ОВК три дана пробијао до аеродрома у Приштини.

Аризанов је убрзо након тога пензионисан због нарушеног здравственог стања.

Пилоти Миленко Павловић и Зоран Радосављевић погинули су током бомбардовања извршавајући своје задатке, а пилот Слободан Перић погинуо је прошле године у саобраћајној несрећи.
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Uspomena na pilote Piloti nikad ne umiru!

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 10 Јан 2014, 21:54



U emisiji "Dogfights" emitovanoj na History kanalu, u epizodi "Night Fighters" američki piloti govore o vazdušnim borbama iznad Srbije 1999. Nigde se ne navodi stanje u kojem su se nalazili nasi Migovi 29 i koliko je to bila neravnopravna borba! Prema pojedinim izvorima Rodrigez je oborio majora Ilju Arizanova (iznad Drenice) a Šauer majora Nebojšu Nikolića (iznad Titela).
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Re: Uspomena na pilote Piloti nikad ne umiru!

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 26 Сеп 2016, 22:05

Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!


http://nbf.pl‎

Повратак на “Војна доктрина, ратови, битке и остало”




  Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Bing [Bot] и 8 госта

cron