www.pepeljuga21veka.org.rs-Čarolija - Pepeljuga 21. Veka i Prijatelji

Ако је ово Ваша прва посета, обавезно погледајте Често Постављана Питања кликом на линк ЧПП. Да би сте постављали или одговарали на теме морате бити регистровани, односно пријављени. Кликните на линк Региструј се за наставак.


Zasluzni gradjanin sveta Rade Avramovic

Ovde cete imati priliku da saznate nesto o Prijateljima, naseg sajta, naseg udruzenja, zanimljivim ljudima.
Здесь у вас есть возможность узнать что-то о друзьях, нашем сайте, нашей организации, с интересными людьми.
Here, you'll have the opportunity to learn about friends, our site, our association, interesting people.
Hier haben Sie die Möglichkeit zu lernen, über Freunde, unsere Website, unseren Verein, interessante Menschen.
ここに、あなたは友人、私たちのサイト、私たちの協会、おもしろい人々に関して学ぶ機会を持つでしょう。
pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Zasluzni gradjanin sveta Rade Avramovic

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 14 Јан 2011, 18:45

Iz Grocke na put oko sveta
Rade i njegova Afrika
Radmila Tamindžić | 06. 12. 2009.| Foto: R. Tamindžić

Kao fudbaler, Rade Avramović je živeo u Austriji i Nemačkoj, kao kaskader šezdesetih je obišao Rusiju i Moldaviju. Otvarao je i vodio restorane u Gabonu i Južnoafričkoj Republici, a skrasio se tek u svojoj “Africi”, restoranu u Grockoj.


Otud i naziv kafane koju je Rade Avramović – Majmun (70) otvorio u Grockoj a koja ja sva u afričkim suvenirima. Međutim, njegov nadimak Majmun potiče još iz mladosti kad je, kao golman lokalnog fudbalskog kluba, pravio bravurozne parade za publiku bacajući se na sve strane. To je bilo ono romantično vreme šezdesetih, kada su žestoki momci, okupljeni oko čuvenog kaskadera Bate Kamenog, statirali u raznim filmovima i koprodukcijama, kao što su “Dugi brodovi”, “Subotom uveče”, “Čovek zver”, “Divlji vetar”, “Put oko sveta”… Rade je čak sa filmskom ekipom išao i u Rusiju i Moldaviju, konjima jurio po kolhozima, obično u uniformi ili belogardejca ili esesovca.

Ne drži ga mesto
Da li je i u životu bio toliki negativac, to bi najbolje znale da kažu njegova bivša i sadašnja supruga, a na prvi pogled se vidi da je to čovek koga ne drži mesto. Usput je završio višu ugostiteljsku školu, ali je ipak krenuo stazama fudbala u Sloveniju, Austriju, najzad i u Nemačku, gde je ostao pet godina. Kada se vratio, zaposlio se u tada čuvenom hotelu “Radmilovac”, gde je od konobara dogurao do direktora. Počelo je, međutim, da klizi nizbrdo, pa je brže-bolje pripojio “Radmilovac” jakoj građevinskoj firmi “Autoput”.
– Posle jedne žešće pijanke, pita me čovek iz “Autoputa” hoću li da dođem kod njega da radim u Librevilu, glavnom gradu Gabona. Kako da ne, kažem ja. Evo ruka, evo ruka. A pojma nemam gde se nalazim. Kad, za nedelju dana, meni stvarno stiže karta. Auuu, nije bilo lako napustiti direktorsko mesto i otići u neku francusku koloniju, ali pošto sam u duši avanturista, ipak odem. Odmah sam dobio da vodim restoran društvene ishrane za 3.000 dolara mesečno – priča Rade.
Ni u “Autoputu” Radeta nije držalo mesto, pa je sa jednim prijateljem otvorio drugi restoran “Juga”. Iako je veoma dobro poslovao, ni tamo nije mogao dugo da sedi, već je stalno obilazio džungle, okolinu i susedne zemlje. Za deset godina, koliko je boravio u Gabonu, suprugu, sina i ćerku viđao je dvaput godišnje – kad oni dođu kod njega na par meseci ili kad on zimi ode kući na odmor.
Tokom jednog takvog odmora, prema sopstvenim rečima, napravio je životnu grešku i – ostao. U međuvremenu se razveo, drugi put oženio i 1987. godine sazidao ovu kafanu – “Afriku” u Grockoj u koju je uložio preko 120.000 dolara. Kafanu je otvorio Pavle Vuisić, a stalni gosti i prijatelji bili su i Draža Marković, glumac Ljuba Tadić, akademik Dejan Medaković, visoki predstavnici sveštenstva, diplomatskog kora, strani novinari, poznate arhitekte…

Ti li si Nićko?
Kafana radi vrlo uspešno, ali ne lezi vraže, dođe posle dve godine Radetov stari poznanik iz mladosti, reče da živi u Južnoj Africi, Johanesburgu, i pozva ga da ide s njim.
– Naši tamo su jedva čekali da dođe osveženje odavde, a ja svirao gitaru i pevao starogradske pesme, svi su me pozivali da ostanem koliko hoću. Napravio sam poznanstva sa divnim i vrlo uticajnim ljudima. Ali meni je postalo dosadno pa počnem da vozim za jednog Beograđanina, Sašu. Posle sam saznao da ih on švercuje – slušamo sa pažnjom Radetovu priču.
U nekom kafanskom razgovoru Rade je čuo priču o nekom Nićku, Nićiforu Aničiću iz Prijepolja, jednog od najbogatijih ljudi u Južnoj Africi, vlasnika fabrike oružja i na stotine hektara vinograda. Niko nije verovao da mu je Nićko školski drug iz Smedereva, a kad su se sreli i izljubili: “Evo ti apartman, posluga, novac…”
– To je sve meni bilo dosadno, pa sam napravio drugu veliku grešku u životu – posle šest meseci boravka vratio sam se kući. I to 15 dana pre nego što su mi bili gotovi papiri– veli Rade.
Ali daleko od toga da se Rade sasvim skrasio u svojoj “Africi”. Svake godine “skoči” ili do Orlanda ili do Dominikanske Republike, zavisi gde je posao odveo njegovog sina iz prvog braka Aleksandra. U trenutku dok vi čitate ove redove, deda je ili u avionu za Dominikanu ili je već stigao tamo i drži u krilu četvoromesečnu unučicu Anu koju vidi prvi put.
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Zasluzni gradjanin sveta Rade Avramovic

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 14 Јан 2011, 19:25

Restoran AFRIKA koji se nalazi pored same obale Dunava, izuzetno lepo mesto, a da je tako posvedocice i fotografije
Прилози
Afrika.jpg
Svetislav
Sank restorana.jpg
detalj iz restorana.jpg
detalj sa zida.jpg
Rade Avramovic.jpg
Gospodin Rade Avramovic
fontana.jpg
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Zasluzni gradjanin sveta Rade Avramovic

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 20 Авг 2012, 14:46

O Radetu Avramovicu je i emisija Goli Zivot, autora G.Marica

Evo ukratko o cemu se pricalo, a nadamo se uskoro i materijalu koji cemo postaviti na sajtu

Kako se striptizeta iz beogradskog hotela Metropol Dušica udala za afričkog cara Bokasu i pobegla od njega kad je u frižideru otkrila tranžirano meso njegovih političkih protivnika koje je hteo da pojede? Uplašila se da je nju ostavio za dezert i pobegla u jugoslovensku ambasadu na šta je on izveo tenkove na ulice da je otmu!

Međutim, spasila se i danas u najvećoj ilegalnosti i u najvećoj raskoši živi u Parizu. To je samo jedna od priča pustolovnog života Radeta Avramovića ,,Afrike“ koji je decenijama živeo kao Tarzan u džungli, da bi danas spokoj našao između Grocke i Dominikanske Republike.
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Zasluzni gradjanin sveta Rade Avramovic

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 20 Авг 2012, 14:49

Receno ucinjeno



Sa ponosom neskrivenim predstavljam Radeta Avramovica
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!

pepeljuginadobravila
Корисников грб
Site Admin
Поруке: 3323
Придружен: 03 Апр 2008, 18:22
Место: GROCKA
Контакт:

Zasluzni gradjanin sveta Rade Avramovic

Непрочитана порукаод pepeljuginadobravila » 20 Авг 2012, 16:58

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=901380&print=yes
Vreme

VREME UžIVANJA, / VREME UžIVANJA

Bućka

Legenda kaže da je još u pradavna vremena negde na velikim ruskim rekama uspostavljena komunikacija između čoveka i soma koji je tada obitavao isključivo u vodi. Somovi su oduvek bili cenjeni kao ukusan ulov, ali i zbog svoje opreznosti, jer ih je bilo teško uloviti što i danas nije lako. Naravno, ako se izuzme upotreba savremenih gotovo nevidljivih mreža od tankog najlona (barakuda), kašikara i eksplozivnih naprava – što bi rekli eksperti kad ne znaju šta je puklo. Nekad je, pričaju stari alasi, sa obale neko pecao pomoću udice načinjene od životinjske kosti i nestrpljenje prekraćivao ujednačenim udarcima nekim predmetom (najverovatnije komadom drveta) o površinu vode. Navodno, voda se ubrzo uskomešala i jedan som je progutao mamac sa udicom. Do danas nije objašnjen nagon somova da se dignu sa dna i krenu prema izvoru zvuka (bućkanju na površini vode), niti to zašto jedino som od svih riba ne ostaje ravnodušan na zvuk sličan ratnim bubnjevima. Današnja verzija mamljenja bućkanjem po vodi i hvatanja somova na taj način nije se znatnije izmenila s obzirom da je ljudska sklonost prevarama ostala ista i da somovi i dalje hrle i nasedaju lupetanju.

Čamac, poveća oštra udica vezana za kraj tankog jakog gajtana ili najlona debljine milimetra opterećenog pri kraju (ispred udice) olovnim prstenovima, bućka, mamci i vreme bez vetra jesu sve što je neophodno za avanturu na sredini reke. Bućka je načinjena od jednog komada drveta (najbolja je, kažu, od suve lipovine) i liči na oveći nož koji umesto oštrog vrha ima proširenje poput pečurke. Naravno, podrazumeva se da onaj koji bućka zna da se služi tom alatkom, odnosno da udaranjem po vodi i naglim trzajem iz zgloba šake usmeri bućku koso prema površini vode izazivajući tako oštar reski zvuk koji se kilometrima čuje duž toka reke. Kao kad se istovremeno otvara boca šampanjca i u lavabou gumom otpušava začepljni sifon. Novopečeni bućkaroši obično pridaju veliku važnost obliku i veličini bućke (uglavnom svoje), smatrajući da je izvrsno načinjena ova alatka garancija uspeha. Slušao ih je tako jednom u Ostružnici polupijani alas i dobacio da lupetaju gluposti. Uzeo je zatim praznu pivsku bocu, ušao u čamac i izvezao se na sredinu reke. Lupajući bocom po vodi podigao je sa dna soma i uhvatio ga na očigled hvalisavaca.

Zna se da je som mesožder i da nije probirljiv, ali i da najradije nasrće na rovca, crnu mesnatu vrstu pijavice (durdubak), koja dugo živi probodena udicom i diskretno krvari što privlači soma, kao i na običnu pijavicu, crnu glistu, rakove, školjke... Kažu da hoće i masnu krpu da proguta. Stari alasi tvrde da je som svojevremeno (za vreme okupacje) rado gutao komade sapuna iz domaće radinosti (podnošljivo smrdljivog) i da je "Albusov" sapun za brijanje iz doba petoletki bio dobra zamena.

Som se na bućkanje hvata isključivo iz čamca koji reka slobodno nosi. Somolovac u jednoj ruci vrhovima prstiju drži gajtan koji opterećen olovom i udicom okićenom mamcima (najbolje durdupcima i rovcem) visi u vodi pod pravim uglom dok drugom rukom bućka. Do koje će dubine pustiti udicu, zavisi pre svega od bistrine vode. Kad je voda mutna – obično tri, četiri metra od čamca, ali se gotovo do dna pušta kad je voda prozirna. Da bi se bućkom proizveo željeni zvuk, neophodna je puna koncentracija i uvežbana tehnika (bućkaroši-amateri vežbaju u punoj kadi da se na reci ne bi brukali pred asovima). Držeći gajtan osetljivim jagodicama prstiju, iskusni bućkaroši tačno znaju šta se događa u dubini, jer som je oprezan i poluslep (bar tako tvrde učene glave), tako da prvo mora brkovima i ustima da dotakne mamac i ustanovi o čemu je reč što se oseća po gotovo neosetnim titrajima gajtana u alasovoj ruci. Posle toga obično usledi jak trzaj, zapravo kontinuirani napor soma da sa mamcima odnosno udicom u ustima što pre utekne u dubinu. Sledi zatim takozvani kontrajak trzaj somolovca – i ako je imao sreće, udica se duboko zarila i probila lobanju soma kome više nema spasa. ,,Nisu svi somovi budale" govorio je sada već davno upokojeni deda Spasa, poslednji pravi gročanski alas (ovi današnji jure brodove po Dunavu i švercuju naftu), "jer da je tako, u Dunavu ih odavno ne bi bilo. To ti je isto kao kad u punoj kafani neki uljez maltretira ljude koji ćute i trpe. A onda nekom dozlogrdi, nasrne na bitangu i nastrada. Baš kao budalasti som."

U nastojanju da otkriju zašto som reaguje na bućkanje, i danas se mnogi bave tom tajnom. U sumnjivo stručnoj ruskoj literaturi piše da soma taj zvuk neodoljivo podseća na sopstveno mljackanje dok guta hranu, odnosno da zato hita kako bi i on učestvovao u gozbi svoje sabraće, što bi zapravo trebalo da znači da je som mrtav gladan. Domaći bućkaroši skloni analitici uvek otvore želudac ulovljnog soma da bi videli šta sve ima unutra. Nedvosmisleno je utvrđeno da som i kad mu je želudac prepun ili potpuno prazan reaguje na bućkanje i guta mamac, što pobija teoriju o gladnom somu. Najviše je onih koji tvrde da je som, u stvari, nervozna riba koju bućkanje živcira i čini je nerazumnom. "Koliko ja znam, sa pravim somom, onim u vodi, još niko nije razgovarao i saznao o čemu se radi. Ostaće to večita tajna", objašnjavao je pomenuti deda Spasa.

Događa se često da se som i pored upornog, ujednačenog bućakanja satima ne javlja, što obično malodušne natera da dignu ruke od bućkanja i vežu čamac za obalu. Uporni, međutim, danima lupaju po vodi u napetom iščekivanju da se suoče i povedu borbu sa zveri, kako je govorio Rade Avramović zvani Majmun iz Grocke. Usredsređenost na pravilan udarac bućkom, išćčekivanje na tanani drhtaj gajtana u ruci i nada da će možda naleteti som-kapitalac zapravo su jedino o čemu somolovac razmišlja. "Nema te brige i nevolje koje čovek može da zadrži u glavi dok bućka", davno je suštinu bućkanja objasnio pomenuti deda Spasa.

JOVAN DULOVIĆ
Postoji los izbor, veoma los izbor i postoji Moj izbor

Можете да ме мрзите, можете да ме волите, али морате да ме поштујете

Миран је онај ко зна а ћути, и који не верује у оно што чује док не провери!


http://nbf.pl‎

Повратак на “Упознајте Пријатеље Пепељуге21века и Пријатеља”




  Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 3 госта

cron